Đorđe Kreća za „Glas“: Bez teatra se teže korača kroz umjetnost

Monodrama "Kontrabas" je za mene najvažniji lični i glumački proces kroz koji sam do sada prošao te upravo jedno ovakvo priznanje mi govori da je sve što sam do sada doživeo na tom putu bilo vredno i imalo smisla.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Đorđe Kreća, beogradski glumac, povodom njegove monodrame "Kontrabas", za koju je nedavno dobio značajnu nagradu "Zlatnu kolajnu" za najbolju monodramu na 49. Festivalu monodrame i pantomime koja se svake godine održava u pozorištu "Pinokio" u Beogradu. Jedan od najboljih glumaca mlađe generacije kaže da mu je od velike važnosti tokom procesa bila pomoć reditelj Vladan Đurkovića.

- Reditelja Vladan Đurković i ja imamo dugogodišnju saradnju i u samom procesu njegova pomoć mi je bila dragocena pre svega jer je bio ono oko koje može da vidi sve što ja ne mogu bivajući duboko zaronjen u nastajanje života ove uloge. Stvaralaštvo i rad takve vrste potvrdilo mi je razloge zbog kojih sam i poželeo da se bavim glumom - rekao je Kreća.

GLAS: Vi ste tačno prije dvije godine postali redovan član ansambla "Pozorišta lutaka Pinokio" u Beogradu. Kako se snalazite u tim glumačkim zadacima namijenjenim za mališane, gdje laički gledano djeluje da je glumački izazov manji, ali reklo bi se da je odgovornost mnogo, mnogo veća?

KREĆA: Upravo ta odgovornost i jeste razlog zbog kojeg volim ovu vrstu glumačkog poziva, jer neke male duše i mala srca upravo tu prvi put nauče neke lekcije o životu, ljubavi i istini i od toga nema veće odgovornosti. Postoji ukorijenjeno mišljenje da je glumački izazov manji i mogu da razumem zašto je tako, ali istina je da u pojedinim zadacima izazov biva i veći, jer savladavanje dodatne tehnike kao što je na primer lutkarstvo je samo jedna vrsta izražajnog sredstva u pozorištu i ona zahteva dodatni rad, ali sve ostalo je isto. Gluma je svuda ista, što bi rekao moj profesor Srđan Karanović, samo se sredstva prilagođavaju. Ona uvek mora govoriti istinitim jezikom i kada je tako, onda je sredstvo samo nadgradnja onoga što već samo po sebi nije mali izazov.

GLAS: Glumom ste počeli da se bavite u poznatom omladinskom pozorištu "DADOV". U pitanju je poznato teatarsko pribježište iz kojeg su iznjedrile mnoge glumačke veličine. Kako pamtite taj period pozorišnog odrastanja?

KREĆA: Da, "DADOV" je mesto gde je vreme imalo drugačije ruho, ponekad se čak i činilo da ne postoji vreme. Taj period života uvek ću pamtiti kao jedan od najlepših, jer smo učili, radili, ispitivali, stvarali, zaljubljivali se, svirali gitaru i pevali i stvarno se mnogo dobro družili. Mnogo prijatelja iz tog perioda putuje i dan-danas sa mnom kroz život, kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu.

GLAS: Dugo ste u svijetu pozorišne umjetnosti i poznato je da ste napravili veliki broj značajnih uloga, od studentskih dana pa sve do danas, ali kada biste morali da izdvojite jednu predstavu u kojoj ste igrali, koja Vam je najdraža i zbog čega?

KREĆA: Uvek je teško izdvajati predstave kao najdraže, a pogotovo jednu. Mnogo smeha je bilo u predstavi "Rogovi u vreći" i ona je na primer veoma specifična, jer je nastala u jako kratkom periodu, a i danas se često prisećamo scena i trenutaka iz nje i stvarno se puno smejemo, zatim u poslednje vreme u "Pinokiju" imamo divne predstave sa divnom ekipom i toplo preporučujem da svi pogledaju "Snežanu i sedam patuljaka", "Crvenkapu", "Čud" zatim u pozorištu "Puž" predstavu sa naslovom "Zlatna ribica" i "U svetu postoji jedno carstvo"...

GLAS: Mimo svijeta glume Đorđe Kreća je podjednako uspješan u svijetu muzike. Vi ste član poznatog tribjut benda RHCP, svirali ste i gitaru, zbog čega ne odustaje od muzike, posebno ove, koja odavno kod nas nije isplativa i popularna?

KREĆA: Bend "Ritam seks i ja" je tribjut "Red hot čili pepers" benda, što znači da sviramo samo njihovu muziku i to na kompletno njihov način. Za mene je to takođe glumački posao, uz specifičnu veštinu sviranja na gitari. Od najmlađih dana beskrajno volimo taj bend i njihovu muziku i nekako uvek se nađe vreme za makar jedan nastup u dva meseca. Mnogo smo proputovali po Srbiji i regionu pa i šire i to je nešto što bih voleo da prosto nikada ne prestane.

GLAS: Kada smo već kod muzike, da li nam možete otkriti koja je grupa ostavila najveći uticaj na Vas kao čovjeka umjetnika i zbog čega?

KREĆA: Upravo "Red hot čili pepers" iz prostog razloga što pored njihovog pravca koji je nastao pre svega mešavinom fanka i panka, taj bend na tako prefinjen i sofisticiran način komunicira sa najdubljim emocijama u čoveku, zatim često šalje snažnu poruku i na sve to mnogo je dobro đuskanje. Siguran sam da nešto što je u meni iskonski probudio taj bend u najmlađim danima danas doživljava potpuno novi nivo spoznaje sopstvene unutrašnjosti. Često istražujem njihovu muziku i uvek se iznenadim zaključkom do kojeg dođem.

GLAS: Vi ste nedavno pokrenuli privatnu filmsku produkciju i sudeći po sadašnjim rezultatima i te kako Vam dobro ide. Kratki film "Služba" je Vaš prvi projekat koji je osvajao nekoliko nagrada. U filmu igrate zajedno sa Mladenom Nelevićem i Vesnom Trivalić. Film je režirao Andrej Šepetkovski. Kakvo je bilo iskustvo raditi sa takvim velikanima našeg glumišta i otkud Vi uopšte u producentskim vodama?

KREĆA: Produkcija "Ison film" je san o kojem smo mnogo sanjali. Produkciju sam otvorio zajedno sa najbližim prijateljima i kumovima Andrejem i Borisom Lukmanom te Petrom Arsićem. Imali smo snažnu želju da se bavimo filmom i na taj način pričamo o temama koje nas dodiruju. Film "Služba" naše je prvo "dete" i on govori o jednoj specifičnoj tematici koja nas je i okupila, a to je pravoslavlje i punoća te vrste života koji se svi zajedno trudimo da živimo. Ova imena koja ste naveli su apsolutno Božiji dar i taj film je stvarno nešto čime se ponosimo. Snažno verujemo da ćemo uskoro od njega napraviti dugi metar.

GLAS: Sa jedne strane teatar, sa druge serije i filmovi, gdje ste ostvarili dosta zapaženih uloga, jedan talas kinematografije, koji je, da se ne lažemo, dao dosta posla za glumce, ali može li glumac birati između teatra i filma te donijeti pravu odluku kako bi stigao raditi na oba pola glumačkog zanata?

KREĆA: Mislim da ne može i ne treba da se bira između teatra i filma, jer glumac ipak bez teatra nekako mnogo teže korača kroz ovaj posao. Tu je sve počelo i tu se odigrava konstantan trening i kontakt sa publikom, ali i sa samim sobom. Odmeravaju se lične snage i potpuno prirodno dolazi do samoanalize koja je veoma značajna. Ostalo je samo dobra organizacija i dobar raspored, sve ono što meni fali. (smijeh).

Okrepljenje

GLAS: Kada niste na setovima i na daskama koje život znače gdje najviše doživljavate duševno okrepljenje ili bolje reći kako izgleda život Đorđa Kreće kada je van očiju javnosti?

KREĆA: Moj život je poprilično dinamičan pre svega zbog posla, ali i zbog privatnih ambicija, da se tako izrazim. Okrepljenje nalazim na svetoj liturgiji nedeljom i praznicima, a svakodnevica je rezervisana za porodicu i mir koji nikada i ni za šta ne smemo žrtvovati. Putovanja su tu čim se projave dva ili tri slobodna dana u kalendaru i svest o svemu tome zajedno me zaista tera samo da se trudim da budem radostan u srcu i beskrajno zahvalan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.