Дјеца највјернији читаоци

БAЊA ЛУКA - Соба без књиге је слична тијелу без душе, говорио је Цицерон. У вријеме дигитализације и брзог живљења многи су заборавили на те старе навике читања, а и они који би радо прочитали добру књигу немају много времена за то.

Судећи по читалачким навикама, у Народној и универзитетској библиотеци РС све је мање оних који, ако не морају, неће са полице узети озбиљно штиво. Малобројни читаоци воле да читају дјела из класичне књижевности, док се већина одлучује за нове трендовске наслове.

- Ученици и студенти долазе по књиге из школске лектире. Бањолучани углавном траже белетристику и нешто што ће их забавити одређено вријеме и посежу за таквим књигама. У посљедње три године изашли смо у сусрет њиховим жељама и имамо доста наслова из белетристике, поред оне друге врсте ­ књижевности коју морамо да имамо - рекла је замјеник директора Градске јединице Народне и универзитетске библиотеке РС Љиља Петровић-Зечић.

Према њеним ријечима, међу љубитељима белетристике постоје читаоци који воле романе са историјском тематиком, други који се опредјељују за савремене романе, док се трећима свиђају књиге попут "Купохоличарке" и "Секса и града".

- И код нас је постала популарна чиклит литература. Веома тражена књига је "Ђаво носи Праду". Интересантно је да то не читају само младе дјевојке, него жене различитих година. Тај свјетски читалачки тренд стигао је и до нас, јер смо се уклопили у глобалну мрежу читања - каже Петровић-Зечић и додаје да су веома читана дјела домаћих ауторки као што су Мирјана Бобић-Мојсиловић, Исидора Бјелица, Марија Јовановић. Осим тога, Паоло Коељо је већ седам година међу омиљеним писцима код многих читалаца.

Библиотекар информатор на Дјечијем одјељењу НУБРС Aлександра Чворовић истиче да у савременом друштву читање представља основни начин прикупљања информација, стицања општих знања и упознавања са свим достигнућима људског ума и духа. Самим тим, додала је она, представља једну од важнијих потреба савременог човјека.

- Бројна и просвијећена читалачка публика настаје активним дјеловањем културних и образовних институција, међу којима би требало да је водећа библиотека. Зато се мора максимално ангажовати у ширењу културне пропаганде, развијању нових библиотечких услуга и нових приступа кориснику - сматра Aлександра Чворовић.

Она истиче да постоји велики број друштвених, психолошких, политичких и антрополошких претпоставки за развој квалитетних читалачких система вриједности у које библиотека мора бити добро упућена да би их користила за привлачење већег броја читалаца.

- Нажалост, много је људи који и не знају шта све нуди савремена библиотека, нити како се она користи. Књиге и часописи (односно периодика) нешто је што се подразумијева, али поред тога ту су: интернет клубови, интернет странице библиотеке, електронска издања и дигиталне библиотеке, помоћ информатора кроз усмјеравање у истраживању, електронске претраге база података и слично - рекла је Чворовићева.

Кроз анкетирање спроведено међу члановима Дјечијег одјељења НУБРС, додала је Чворовићева, и дјеце која нису чланови библиотеке (већ само користе услуге школске библиотеке према потреби), утврђено је да чланови библиотеке за исти период прочитају дупло више књига.

- Ово подразумијева да се у дјечију библиотеку учлањује будућа читалачка елита, то јест дјеца која су обично надарена и није им довољан школски програм да задовољи све интелектуалне потребе, а библиотека је једино мјесто гдје могу у потпуности да стекну ширину образовања коју желе - истиче Aлександра Чворовић.

Чланарина

- Годишња чланарина за Народну и универзитетску библиотеку РС, односно Градску јединицу кошта десет марака, а пензионери имају попуст. Двије књиге се могу задржати мјесец, а једна 15 дана. Кашњење од једног мјесеца је двије марке по једној књизи. Више се иде на свијест оних који долазе у библиотеку да треба да врате књигу када је прочитају, него на то да их кажњавамо - каже Љиља Петровић-Зечић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.