Дијана Грбић, в.д. управника Народног позоришта Републике Српске, за “Глас Српске”: Желимо да вратимо идентитет нашем театру

Овако је разговор за “Глас Српске” започела в.д. управника Народног позоришта Републике Српске Дијана Грбић говорећи о почетку свог мандата. Са Грбићевом смо поразговарали о плановима, новим пројектима и свему што са собом носи позиција на челу националног театра.

- За мене је то било изненађење, част, али и страх од одговорности коју носи нова функција будући да је Народно позориште РС установа од националног значаја, што носи одређену тежину - додаје она.

ГЛАС: Шта је за Вас био посебан изазов?

ГРБИЋ: Оно што је мени био изазов је што долазим из глумачког свијета и опредјељења. Одређен број година провела сам радећи као глумац, па имам и ту другу перспективу гледања на потребе, проблеме и на оно што позориште јесте и што би требало да буде. Није без разлога то што позориште зову позоришном кућом. Позив глумца и позоришне умјетности је осјетљив. Оно што је код позоришта осјетљиво је то што глумци раде свакодневно, док је код других врста умјетности другачије. Глумац је и инструмент извођења, он умјетност доноси кроз себе и увијек је отворен и изложен и осјетљив. Људи воле глумце, али некад их сматрају тешким за рад. Глумци су посебна врста људи, јер кроз стварање и дјеловање уче да свака ријеч носи посљедицу за себе, да свака акција носи реакцију.

ГЛАС: Шта је за Вас најважније да побољшате?

ГРБИЋ: Оно што је мени било битно је што сматрам да смо мало изгубили свој идентитет у самом дјеловању и томе се потребно вратити, у изражају и начину представљања онога што јесмо, што треба да будемо и куда желимо да идемо. Национални театар треба више пажње да посвети његовању публике и враћању публике себи. Током ових неколико мјесеци урадили смо много. Добила сам подршку колега и културних радника да се одређени циљеви остваре. Дефинисали смо да ће ова година бити година консолидације и стављања у погон свих ресурса позоришта. Доста смо радили на томе да вратимо позитивну радну атмосферу која је, нажалост, била пољуљана. Вријеме у којем ми живимо је тешко и компликације настану због мањка комуникације међу људима. Тешко можете да дјелујете самостално без свих актера у позоришту. Када један елемент не функционише, онда долази до проблема.

ГЛАС: Како стећи повјерење и остварити бољу комуникацију?

ГРБИЋ: Имала сам трему кад сам први пут сјела с глумачким дијелом колектива. И другачије је када и сами долазите из тог свијета, то носи одређену одговорност. Битно је направити правилну расподјелу, јер само тако се мијења атмосфера, али и враћа повјерење. Правилнијим планирањем унијели смо промјене. И покушавамо да видимо праксу у другим позориштима, која се такође прилагођавају новим околностима. За почетак, испланирали смо тромјесечни репертоар, што је добро за глумце који су ангажовани на другим пројектима, али и за технички дио, јер има времена да се организује. На неки начин штедимо и поштујемо једни друге. Овдје ради много креативних људи и треба свима пустити, саслушати их и понудити им могућност да сви дају допринос.

ГЛАС: Како посматрате позоришни живот у Српској? Шта су највећи проблеми, а шта су позитивне стране које бисте издвојили?

ГРБИЋ: Народно позориште Републике Српске је кућа која иза себе има деведесет година традиције. Различита времена била су тешка на свој начин и ми треба да се прилагодимо томе, да укажемо на недостатке у друштву, понашању и свему што се у животу манифестује кроз одређене активности. Сами живимо у времену које доноси неку врсту отуђења, и ова болест нам је донијела отуђење. Болест која налаже да се удаљите једни од других, да се осамите да бисте се заштитили доводи до тога да, нарочито у позоришту, та колективна страна буде немогућа. Усуд позоришне умјетности је што је она тренутна. Колико год остављали записе о представама, то и даље није као доживљај када сте у позоришту. Позоришна магија не може само да остане записана негдје. Затим, болест савременог времена, у ери превеликог броја информација, доводи до тога да ми губимо публику, јер некад има краћу пажњу за ствари којима је потребна посвета. Један од проблема је што смо споро одговорили на те промјене. Позориште у том смислу треба да буде прилагодљивије и да се бави новим формама израза, што је можда у нашем позоришту недовољно кориштено и развијено.

ГЛАС: Какве промјене је потребно увести у смислу савремености и савременијег приступа позоришту? И шта планирате на том пољу?

ГРБИЋ: Употреба мултимедијалних средстава је заступљена свуда и ми смо мало у недостатку тога, не трагамо довољно или нисмо храбри. И не бих рекла да је то посљедица недостатка новца, јер нигдје у култури нема новца. Ту је можда недостатак охрабривања умјетника да раде на томе, и да трагају за новим изразима. Оснаживање људи је битно и кроз академију умјетности. С тим у вези, ускоро ћемо потписати споразум о пословно-техничкој сарадњи са Академијом умјетности у Бањалуци. Сматрамо да студенти академије треба да учествују у различитим пројектима и да свој дио практично примијене. То је добро и за овај колектив овдје који некад остане успаван у свакодневним активностима. Могу да најавим да ћемо убрзо објавити конкурс који ће се радити само за плакат позоришне представе, и то за “Сумњиво лице” Ивана Плазибата. Жељели смо да студенти дизајна са професорима осмисле плакат за представу и понудићемо најбоље рјешење. То је битно јер синергија између практичног дијела и наставе, нових идеја и енергије је битна за комуникацију и нама ће помоћи да на нов начин приђемо публици.

ГЛАС: Шта бисте издвојили као добар примјер савременијег приступа позоришној умјетности?

ГРБИЋ: У смислу савремености, Градско позориште “Јазавац” отишло је корак даље, ка булеварском забавном театру, и то је било потребно. Занимљиво је да у развоју позоришне публике имате сегмент гдје дјеца одлазе у дјечије позориште до своје десете године и онда имате празнину у смислу његовања културе према позоришту, гдје немате понуде. “Јазавац” је направио добру ствар отварањем студија. Тако се едукује публика и тако се обраћају тинејџерској популацији. Тај период нам недостаје.

ГЛАС: Крајем године најавили сте процес децентрализације. Шта планирате што се тога тиче?

ГРБИЋ: Ми ћемо кроз програм децентрализације покушати да допремо до већег броја публике. С правом смо пројекат назвали “Народно са народом”. Ту акцију почињемо од маја. Када се успостави пут обраћања и гостовања, када вратимо школе у позориште и када успоставимо контакт с публиком, биће ово година у којој почињемо да радимо на поновном грађењу идентитета куће.

ГЛАС: Планирано је и побољшање сарадње с театрима у региону.

ГРБИЋ: За кратко вријеме успјели смо да направимо сарадњу са позориштима из региона, тако да ће у фебруару Народно позориште из Београда бити гост. Они ће овдје играти балет и драмску представу “Ожалошћена породица” и “Седам смртних грехова”. Могућност да угостимо куће из региона је добра прилика за размјену идеја, пројекте и копродукције.

ГЛАС: Један од новитета је оснивање Савјета за културу, који ради као савјетодавно тијело директора. Шта подразумијева рад савјета?

ГРБИЋ: Национални театар треба да његује и класике и савремени текст. Оснивањем савјета при позоришту покушала сам да унесем промјене и на том пољу. Управник не може сам да доноси одлуку. Савјет за културу сам настојала да формирам од људи који могу да допринесу на свој начин и који су стручни у својој области. Један од њих је професор Младен Шукало. И у разговору с њим закључено је да је потребно више савремених домаћих текстова. Сматрам да треба један да урадимо током године. Планова имамо много, а заједно са професором Шукалом радиће и Љубомир Симовић, те прваци Жељко Стјепановић, Слађана Зрнић и Николина Фригановић, али и професор Младен Ђукић. Улога савјета је да буде контролор плана и програма. Намјера је да заједнички дођемо до нових праваца кретања позоришне куће. Ово је позоришна кућа која треба да брине о својим људима, да их штити, да његује и да се ту осјећају пријатно.

Филхармонија

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о почетку рада филхармоније?

ГРБИЋ: Уколико све у смислу послова на администрацији, што је предуслов за објаву конкурса за пријем умјетника, буде протекло у одређеним роковима, жеља нам је да почетком јуна имамо већи концерт, гдје би филхармонија представила свој рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.