Дигитализација чува завичајно благо

БИЈЕЉИНA - Дигитализација "Завичајне збирке" у Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини обавља се у оквиру Програма Фонда за постизање миленијумских развојних циљева владе Краљевине Шпаније и општине Бијељина, уз подршку UNICEF-а, UNDP-а и UNESCO-а.

За овај пројекат, који кошта 93 хиљаде марака, набављена је најсавременија опрема и обучене су три библиотекарке.

- Посједујемо веома богату архивску грађу и књижни фонд у "Завичајној збирци" и то желимо да сачувамо у дигиталној библиотеци, како би она била доступна широј јавности. Овим послом објединићемо и завичајне збирке у библиотекама Лопаре и Угљевик - каже Валентина Живић, чији је задатак да уради селекцију књига и архивске грађе.

До сада је урађено више од седам хиљада дигиталних фотографија 109 старих разгледница, 25 књига, 16 плаката. Сања Танасић, која скенира и обрађује библиотечку грађу, каже да је ријеч о најстаријим књигама и архивској грађи бијељинске библиотеке која се брижљиво чува од њеног оснивања у првој половини прошлог вијека.

- У дигиталну библиотеку, поред осталог, већ смо уврстили најстарију књигу коју посједујемо. Ријеч је о дјелу Ивана Канавлина "Свети Иван бискуп трогирски" из 1856. године, затим најстарију стручну књигу из 1865. године Розена Михаила "Поука о домаћем лечењу болести", те прву књигу објављену у Бијељини 1926. године "Иронија", семберског књижевника Радивоја Софренића - каже Сања Петрић-Милошевић.

У "Завичајној збирци" је доста старих књига које су, због специфичности режима при њиховом коришћењу, познате малом броју читалаца и научних радника, посебно семберских и подмајевичких аутора и писаца који су у протекла два вијека живјели и стварали у овој равници.

Поред осталих, овдје су стварали Јован Дучић, Магдалена Николић-Живановић, Силвије Страхимир Крањчевић, Душан Баранин, Родољуб Чолаковић, Марија Ђорђевић, Љиљана Лукић, Слободан Петровић и Драго Куђић, а касније и читава плејада књижевника. Бијељинска библиотека располаже значајном архивском грађом о њиховом стваралаштву, кореспонденцији, сликама и фотографијама.

У легату Бијељинке Марије Ђорђевић, преводиоца и пјесника која је радила у Београду, поред осталог, налазе се и писма њемачког нобеловца Хајнриха Бела, са којим се она интензивно дописивала.

- Ово је амбициозан посао, јер посједујемо и сва издања "Семберских новина", листа који у Бијељини излази више од 40 година, те часописа за књижевност и културу "Бразде", који је излазио у прошлом вијеку. У овом крају било је и доста значајних културних институција, о чијем дјеловању постоји велики број фотографија, плаката и архивске грађе - објашњава Сања Танасић.

Народна библиотека "Филип Вишњић" посједује још и књижни фонд са више од 90 хиљада књига, те одјељења за дјецу, одрасле и студенте, француску читаоницу и читаоницу за одрасле.

Aуторска права

- Проблем нам причињавају ауторска права, јер у дигиталну библиотеку можемо да смјестимо сва дјела настала до 1867. године, када је усвојен Вуков "Правопис српског језика", а за све што је написано, урађено и фотографисано послије те године морамо да тражимо сагласност или аутора или оних који располажу правом на ауторство - каже Валентина Живић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.