Дејан Стојиљковић: Писање у кризи, али не и књига

Књижевне сцене не би било без сајмова књига. Сајмови су оно место где се писци сусрећу са читаоцима и на њима се да измерити колико је дело једног писца заиста вредно.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" истакнути књижевник млађе генерације Дејан Стојиљковић, чији је роман "Константиново раскршће" био најчитанији у прошлој години, а за који је добио и значајне награде и признања.

- Писци воле сајмове и сваки писац увек темпира своју нову књигу да изађе или непосредно пре или баш за сајам књига. Драго ми је што сам позван да отворим једну тако значајну манифестацију какав је Сајам књиге у Бањалуци. У Републици Српској имам знатну читалачку публику и радујем се сусрету са њом - додао је Стојиљковић.

* ГЛAС: Да ли се осјећа криза читалаца?

СТОЈИЉКОВИЋ: Кризе читалаца никад није ни било. Постоје само неке друге кризе, друштвене, економске, политичке, и оне могу али и не морају да утичу на читаоце у смислу колико ће моћи да издвоји за куповину књиге. Aли књига се може позајмити, добити на поклон, узети из библиотеке, тако да жеља за читањем увек нађе своје исходиште. Мислим да одавно није било овако погодне атмосфере на књижевном тржишту, где велики број издавача стављају читаоца у средиште свега. Тај систем са клубовима читалаца, акцијама, попустима, те на крају књижарским ланцем "Делфи", који је формиран управо ради лакше доступности књиге читаоцу, ради лакше комуникације на релацији писац - читалац, можда је најконкретнији доказ како не постоји криза читања.

* ГЛAС: Какав је, према Вашем мишљењу, положај књиге данас?

СТОЈИЉКОВИЋ: Сви говоре о некој кризи књиге као медија, о томе како ће је "прегазити" ствари попут интернета, електронских књига, блогова. Да ће јој се десити нешто слично као са грамофонским плочама. Међутим, потражња за старом добром књигом већа је него икад. Књига је такав медиј да начин њене "конзумације" мора да подразумева папир, штампу, повез. Читање са екрана јесте неком лакше, али традиционалан начин и даље нема премца. Књига није у кризи, али зато писање јесте, јер су брзи медији омогућили сваком, макар он био малтене неписмен, да напише и објави шта год му је воља, избрисани су критеријуми, а посао уредника је постао малтене небитан.

* ГЛAС: Ваш роман "Константиново раскршће", окарактерисан је као преплитање историје, мита, хорора, али и као дјело које прати актуелне свјетске трендове у књижевности. Како Вам из ове перспективе изгледа та књига?

СТОЈИЉКОВИЋ: Више ни сам не знам како да гледам на тај свој први роман. Нико није очекивао све то што се са њим десило, понајмање ја. У једној својој причи сам написао да су уметничка дела као деца - направиш их, изведеш на пут и онда, када "порасту", припадају свима, целом свету, само не теби. "Константиново раскршће" већ дуго живи неки свој живот на који ја немам скоро никакав утицај. Можда тако и треба да буде.

* ГЛAС: Рекли сте да бисте вољели да се према Вашем роману сними и филм. Какве су шансе да се то реализује?

СТОЈИЉКОВИЋ: Шансе су прилично добре. Увелико смо у преговорима везаним за режију и продукцију, извршни продуцент ће бити "Дрина филм" из Београда, на чијем челу је Тихомир Станић, наш познати глумац. Град Ниш је дао обећања да ће логистички и финансијски стати иза филма колико је то у могућности, идеја је да он буде део прославе годишњице доношења Миланског едикта 2013. Надам се да ћемо се видети на премијери 2012. и да ћу тад моћи да вам кажем више.

Новинарство

* ГЛAС: Колико Вам је новинарство помогло у бављењу књижевношћу?

СТОЈИЉКОВИЋ: Новинарство је одлична вежба за писање прозе. Научиш да будеш економичан, директан, да не гњавиш читаоца, да зауздаш сујету, да поштујеш рокове. Многи велики писци су били сјајни новинари, од Хемингвеја до Хантера Томпсона. Ја сам у своје писање од самог почетка, дакле од прозне збирке "Лева страна друма", уносио занатске елементе из стрип сценаристике и то се показало као доста успешан поступак, који је запао у око критичарима и теоретичарима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.