Деценије са јунацима бајки

Пре 40 година, радио сам представу "Гуливер међу луткама", која је и данас на репертоару, а једном сам забележио да је имала 1000 извођења. Она и данас више интересује малу децу, него неки савремени наслови и нове бајке. То је предност луткарског позоришта

 У ПОЗОРИШТУ ми је увек било лепо, јер да није тако не бих му посветио толико година и провео пола века у театру. Обично су се људи опредељивали за позориште из љубави, ентузијазма, кога је увек било много у театру, као и радости и борбе за успех. Тако су се рађали и постајали велики уметници и глумци. Позориште уопште има један једини закон и са собом носи одређена правила понашања, размишљања и конституисања правца целог живота уметника - рекао је за "Глас Српске" редитељ Живомир Јоковић, доајен српског луткарства и оснивач Позоришта лутака "Пинокио" из Земуна.  

? Како је било режирати представу "Пинокио" за недавни 35- годишњи јубилеј истоименог позоришта лутака, чији сте оснивач?

- Чим су ми у позоришту рекли да требамо обележити јубилеј, одмах сам подсетио да на репертоару "Пинокија", већ 20 година нема представе "Пинокио". Сви су се одмах сложили и прихватили мој предлог. Нашао сам текст Aлексеја Толстоја, у обради Еве Борисове. Реч је о једној старој верзија која је била много оптерећена ликовима, а ја сам само узео Пинокија и пет марионета. Направио сам такав крај да глумци, односно Карло и лутке - марионете побегну из замка, оду на слободу и кажу: "Е сада ћемо да направимо наше позориште!" Пошто су биле у дилеми како да дају име позоришту, Карло им је одговорио: "Назваћемо га 'Пинокио'". Тако смо ето и после 30 година поново основали Карлово позориште "Пинокио". То је прва представа коју сам радио са марионетским луткама.

? У чему је за Вас највећа драж луткарства?

- Луткарско позориште је за мене пре свега позориште, исто као и свако друго, само што су изражајна средства специфична. Сигурно је да ту има погодности, јер велики број бајки које припадају најмањем узрасту најлепше могу да се испричају помоћу лутака. Много ликова из бајки не могу да се представе разним глумцима, костимима и шминком, јер се често оно суштинско, попут принцеза, становника животињског царства, хероја, најбоље показује помоћу лутака.

? Поклањају ли српска позоришта пажњу луткарским представама за одрасле?

- Нисам се определио за луткарство да бих радио само за малу децу, "зечиће и мечиће", имао сам мало другачију амбицију, а то је да значајнију литературу прикажем преко лутака. Радио сам "Иву Војиновића", "Смрт мајке Југовића", "Косовски бој", "Краља Вукашина", па Толстојеву "Причу о коњу", што нису представе за малу децу, али имају луткарске елементе. У луткарском позоришту треба играти и за малу, али и средњу децу, а добро би било када бисмо могли да имамо комаде и за одрасле, који би их привлачили. Aли то је мало теже, то су код нас обично програми кабаретског забавног и сатиричног типа. Нисам имао могућности и није било снага у нашем окружењу да се направе луткарске представе за одрасле. То ми је можда остала неостварена жеља, али било је много задовољстава током ових година у позоришту.

? Постоји ли криза публике у позориштима за дјецу?

- Дечије публике данас има много и када су у питању представу за малу децу, кризе уопште нема. Само треба имати добре наслове, одабрати познате бајке, па деца ће сигурно долазити у позориште. Мора се водити рачуна, шта и како треба понудити деци као позоришној публици. Раније сам у Бањој Луци радио "Црвенкапу", која је још жива представа, мада је премијера била пре пет година. Када је она имала премијеру, садашња публика није била ни рођена, па је то за њих сада премијера. У луткарском позоришту једна представа може да живи годинама. Када сам почињао пре 40 година, радио сам представу "Гуливер међу луткама", која је и данас на репертоару. Једном сам забележио да је имала 1000 извођења, наравно, обнављали смо лутке, декор и мењали глумце због старости. Та представа, која је 40 година на репертоару, више интересује малу децу, него неки савремени наслови и нове бајке. То је предност луткарског позоришта.

Успавана љепотица

? На који начин ћете пробудити "Успавану љепотицу" у Дјечијем позоришту Републике Српске?

- То је представа за најмањи узраст и та деца треба да гледају класичне бајке у позоришту. Немам ништа против дечијих програма на телевизији, ни цртаних филмова, али жива реч у позоришту је много јача. Класичне бајке деца обично упознају кроз причање бака и дека или сликовнице. Међутим, деца желе да то виде и чују у позоришту, да се упознају са том Успаваном лепотицом, са Јежом, Медведићем, Пачићима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.