Decenije sa junacima bajki

Pre 40 godina, radio sam predstavu "Guliver među lutkama", koja je i danas na repertoaru, a jednom sam zabeležio da je imala 1000 izvođenja. Ona i danas više interesuje malu decu, nego neki savremeni naslovi i nove bajke. To je prednost lutkarskog pozorišta

 U POZORIŠTU mi je uvek bilo lepo, jer da nije tako ne bih mu posvetio toliko godina i proveo pola veka u teatru. Obično su se ljudi opredeljivali za pozorište iz ljubavi, entuzijazma, koga je uvek bilo mnogo u teatru, kao i radosti i borbe za uspeh. Tako su se rađali i postajali veliki umetnici i glumci. Pozorište uopšte ima jedan jedini zakon i sa sobom nosi određena pravila ponašanja, razmišljanja i konstituisanja pravca celog života umetnika - rekao je za "Glas Srpske" reditelj Živomir Joković, doajen srpskog lutkarstva i osnivač Pozorišta lutaka "Pinokio" iz Zemuna.  

? Kako je bilo režirati predstavu "Pinokio" za nedavni 35- godišnji jubilej istoimenog pozorišta lutaka, čiji ste osnivač?

- Čim su mi u pozorištu rekli da trebamo obeležiti jubilej, odmah sam podsetio da na repertoaru "Pinokija", već 20 godina nema predstave "Pinokio". Svi su se odmah složili i prihvatili moj predlog. Našao sam tekst Alekseja Tolstoja, u obradi Eve Borisove. Reč je o jednoj staroj verzija koja je bila mnogo opterećena likovima, a ja sam samo uzeo Pinokija i pet marioneta. Napravio sam takav kraj da glumci, odnosno Karlo i lutke - marionete pobegnu iz zamka, odu na slobodu i kažu: "E sada ćemo da napravimo naše pozorište!" Pošto su bile u dilemi kako da daju ime pozorištu, Karlo im je odgovorio: "Nazvaćemo ga 'Pinokio'". Tako smo eto i posle 30 godina ponovo osnovali Karlovo pozorište "Pinokio". To je prva predstava koju sam radio sa marionetskim lutkama.

? U čemu je za Vas najveća draž lutkarstva?

- Lutkarsko pozorište je za mene pre svega pozorište, isto kao i svako drugo, samo što su izražajna sredstva specifična. Sigurno je da tu ima pogodnosti, jer veliki broj bajki koje pripadaju najmanjem uzrastu najlepše mogu da se ispričaju pomoću lutaka. Mnogo likova iz bajki ne mogu da se predstave raznim glumcima, kostimima i šminkom, jer se često ono suštinsko, poput princeza, stanovnika životinjskog carstva, heroja, najbolje pokazuje pomoću lutaka.

? Poklanjaju li srpska pozorišta pažnju lutkarskim predstavama za odrasle?

- Nisam se opredelio za lutkarstvo da bih radio samo za malu decu, "zečiće i mečiće", imao sam malo drugačiju ambiciju, a to je da značajniju literaturu prikažem preko lutaka. Radio sam "Ivu Vojinovića", "Smrt majke Jugovića", "Kosovski boj", "Kralja Vukašina", pa Tolstojevu "Priču o konju", što nisu predstave za malu decu, ali imaju lutkarske elemente. U lutkarskom pozorištu treba igrati i za malu, ali i srednju decu, a dobro bi bilo kada bismo mogli da imamo komade i za odrasle, koji bi ih privlačili. Ali to je malo teže, to su kod nas obično programi kabaretskog zabavnog i satiričnog tipa. Nisam imao mogućnosti i nije bilo snaga u našem okruženju da se naprave lutkarske predstave za odrasle. To mi je možda ostala neostvarena želja, ali bilo je mnogo zadovoljstava tokom ovih godina u pozorištu.

? Postoji li kriza publike u pozorištima za djecu?

- Dečije publike danas ima mnogo i kada su u pitanju predstavu za malu decu, krize uopšte nema. Samo treba imati dobre naslove, odabrati poznate bajke, pa deca će sigurno dolaziti u pozorište. Mora se voditi računa, šta i kako treba ponuditi deci kao pozorišnoj publici. Ranije sam u Banjoj Luci radio "Crvenkapu", koja je još živa predstava, mada je premijera bila pre pet godina. Kada je ona imala premijeru, sadašnja publika nije bila ni rođena, pa je to za njih sada premijera. U lutkarskom pozorištu jedna predstava može da živi godinama. Kada sam počinjao pre 40 godina, radio sam predstavu "Guliver među lutkama", koja je i danas na repertoaru. Jednom sam zabeležio da je imala 1000 izvođenja, naravno, obnavljali smo lutke, dekor i menjali glumce zbog starosti. Ta predstava, koja je 40 godina na repertoaru, više interesuje malu decu, nego neki savremeni naslovi i nove bajke. To je prednost lutkarskog pozorišta.

Uspavana ljepotica

? Na koji način ćete probuditi "Uspavanu ljepoticu" u Dječijem pozorištu Republike Srpske?

- To je predstava za najmanji uzrast i ta deca treba da gledaju klasične bajke u pozorištu. Nemam ništa protiv dečijih programa na televiziji, ni crtanih filmova, ali živa reč u pozorištu je mnogo jača. Klasične bajke deca obično upoznaju kroz pričanje baka i deka ili slikovnice. Međutim, deca žele da to vide i čuju u pozorištu, da se upoznaju sa tom Uspavanom lepoticom, sa Ježom, Medvedićem, Pačićima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.