Дарко Лунгулов: Једва чекам Теслу на нехоливудски начин

Џим Џармуш је један од мојих најдражих редитеља и ако је тачно да ради оперу о Николи Тесли, то је фантастично. Управо због тога што ће Џармуш умети да живот Николе Тесле прикаже на нехоливудски начин. Једва чекам!

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" сценариста и режисер Дарко Лунгулов, чији је филм "Тамо и овде" снажно одјекнуо како на домаћим, тако и на свјетски фестивалима, о чему свједоче и бројне награде којима је овјенчан.

Српски режисер од деведесетих година живи у Њујорку, гдје је до сада добијао високе оцјене за свој рад, како публике, тако и стручне критике.

* ГЛAС: Током писања Вашег сценарија "Споменик Мајклу Џексону" десила се смрт краља попа. Колико је то промијенило Вашу ауторску замисао, с обзиром на то да сте изјављивали да је то више прича о нашим наравима, него о самом Мајклу Џексону?

ЛУНГУЛОВ: "Споменик Мајклу Џексону" неће бити прича о Мајклу Џексону, већ о нама, о потрази за новим херојима и новим идентитетом, о потрази за спасом и надом. То ће бити мрачна комедија о сукобу наде и ружне стварности. Мајкл Џексон ту има улогу некаквог "лакмус папира", јер у мом филму и сам покушај грађења споменика њему испровоцира многе ствари, и добре и лоше. Пошто је прва верзија сценарија писана док је он још био жив, односно, била је завршавана у тренутку када је умро, морао сам ипак да застанем и размислим како да сад тај догађај укомпонујем у причу. После неколико месеци вратио сам се писању и мислим да је на неки начин смрт краља попа допринела да моја прича добије још бољи обрт.

* ГЛAС: Како објашњавате тај феномен подизање споменика великим холивудским звијездама у малим мјестима Србије?

ЛУНГУЛОВ: Наша земља је током протеклих 20 година мењала имена и границе, заставе и химне. Хероји из "прошлог времена" постали су политички неподобни, а у променљивој политичкој клими "земље у транзицији" још нема нових хероја који би заузели њихова места, па није ни чудо што људи, у потрази за новим јунацима, прибегавају подизању споменика "безбедним" и беживотним херојима као што су ликови из холивудских филмова.

* ГЛAС: Када ће бити финализована та филмска прича "Споменик Мајклу Џексону"?

ЛУНГУЛОВ: То у овом тренутку зависи искључиво и само од тога да ли ћемо ускоро добити новац од филмских фондова у Србији, јер моји немачки копродуценти "Пенросе Филм" чекају као запете пушке да приступе својим фондовима у Немачкој, где иронично, имам много веће шансе да добијем средства, јер је мој претходни филм "Тамо и овде" био у дистрибуцији са 30 филмских копија у 25 немачких градова уз изузетне критике, што се тамо и те како вреднује кад се разматра следећи пројекат, за разлику од Србије. "Споменик Мајклу Џексону" је већ добио новац за развој од MEDIA фонда Европске уније, а Снежана Пенев, млада продуценткиња "Споменика Мајклу Џексону", је на Сарајевском фестивалу добила награду - стипендију EAVE (Европска асоцијација аудио/визуелних привредника), што нам омогућава развијање нашег пројекта и даље укључивање европских коопродуцената, али све ће то бити узалуд уколико пројекат не добије новчану подршку из матичне земље - Србије.

* ГЛAС: Филм "Бекство" и Ваша прича. Колико су се Ваше промишљање и слика о националном идентитету и америчком сну промијенили откако живите у Њујорку?

ЛУНГУЛОВ: Живот у Њујорку допринесе да будете свесни тога да само ваше способности и истрајност доносе нешто. Нико не обраћа превише пажње тамо да ли си из Европе, Aзије или Србије, интересује их како радиш или какав си филм направио. Овде ме често питају о негативном имиџу Србије у иностранству, али ја мислим да је то више у нашим главама него што је стварно нешто чиме се људи ван наше земље уопште баве. Живот и историја су се превише убрзали, људи немају времена ни памћења да се баве тим стварима предуго, док ми мислимо да нас још цео свет мрзи. Што пре престанемо да мислимо тако, то боље за нас.

* ГЛAС: Када ће се код нас очистити и ослободити простор за стварање филмова?

ЛУНГУЛОВ: Онда када се уведе систем где ће се квалитет, професионализам и поштење исказано на претходним пројектима награђивати. Нажалост, код нас се награђује непрофесионализам и непоштење, да се најблаже изразим.

Мој претходни филм "Тамо и овде" добио је од Министарства за Културу Србије само 60 хиљада евра, што је било само око осам одсто ионако малог буџета од 780 хиљада евра. Филм је постигао знатан међународни успех и лепо је представио нашу земљу. Када сам се обратио Управном одбору Филмског центра Србије да ми помогну око следећег пројекта, пошто су немачки копродуценти одрадили велики део посла и само чекамо подршку од матичне земље, добио сам одговор од једне реченице, да ми, нажалост, не могу помоћи.

Вредновање

* ГЛAС: Да ли је, по Вашем мишљењу, "филмска умјетност" законски уређена на прави начин?

ЛУНГУЛОВ: Aпсолутно не! Не постоји чак ни најпростије праћење новца уложеног у филмове. Не постоји вредновање претходног рада: да ли је филм завршен, да ли је приказан и на којим интернационалним фестивалима? Да ли су то били A, Б или Ц категорије фестивали, да ли је било неких, не дај Боже, награда, да ли је филм откупљен у иностранству и колико људи га је тамо видело, да ли је екипа филма исплаћена пре него што су продуцентима филма дата средства за следећи филм? Такође, систем бодовања претходног филма саставни је део филмских конкурса других земаља (Румуније на пример, која је доживела велики успех последњих година).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.