Дарко Бајић: Филм о данашњици звао би се Веровали или не

Када би ми понудили да направим филм о Србији и целом региону данас, звао би се "Веровали или не", а жанр би био историјски трилер. Aко се присетите да је српска државност омогућила и другим народима да је остваре у првој трећини прошлог века, а да се данас оспорава интегритет те државе, онда је овај жанр доста погодан за причу о нашим људима који живе на овим просторима. Овај филм би могао да се назове "Повратак у будућност Србије".

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" угледни српски редитељ Дарко Бајић, добитник значајних награда и аутор филмова и серија које не губе на популарности ни послије више деценија.

* ГЛAС: У посљедње вријеме у јавности сте се најчешће појављивали поводом филма "О Гринго", који се бави животом и каријером фудбалера Дејана Петковића Рамба. Можемо ли и у будућности очекивати Ваш нови филм који ће бити посвећен једној личности?

БAЈИЋ: "О Гринго" по много чему подсећа на играни филм. Јунак филма је најбољи играч и легенда бразилског фудбала који никада није заиграо за националну селекцију. Јунак кога обожава 48 милиона навијача Фламенга оставља отиске стопала испред "Маракане", поред Пелеа, Зика, Роналдиња. Рекло би се немогуће, то је чиста филмска конструкција. И када се томе дода да је то Дејан Петковић Рамбо, фудбалер рођен у Србији, наши људи у неверици климају главом и кажу: "Ма то може само на филму." Гринго је зато део бразилске фудбалске историје, а његова популарност попут холивудске филмске звезде, уместо да радује, шокира наше навијаче и гледаоце, уз питање како је могуће да троструки најбољи играч Бразила никада није заиграо за репрезентацију своје земље. Зато и није постао српски бренд. Зато ни ово није филм о појединцу већ филм о нама, о специфичном српском слепилу да препознају и негују своје вредности. 

* ГЛAС: Предсједник сте Управног одбора Филмског центра Србије. Колико је (не)захвално бити на тој позицији и шта сматрате главним проблемом када је у питању кинематографија Србије?

БAЈИЋ: Као председник Управног одбора Филмског центра Србије управо покушавам да заједно са асоцијацијама, удружењима и свим филмским радницима створим национални план за ревитализацију српске кинематографије. У том смислу се поставља и питање "Aвала филма", са идејом да се направи центар за продукцију и постпродукцију српског филма, а не врхунски сервис за стране копродукције. Ми имамо ту снагу, знање и људе који ће од будућег Центра за кинематографију Србије створити филмску индустрију. Овај план је важан за људе који се баве филмом, ауторе, филмске раднике и све оне који су улагали у техничку базу филма. Оздрављењем техничке базе српског филма, доношењем новог закона о кинематографији, створили би се услови за продукцију филмова - од експерименталних до комерцијалних, дакле услови за стварање једне стабилне кинематографије. Продуценти и аутори би добили континуитет, дебитанти и таленти могућност да направе први филм... Добили бисмо озбиљну структуру која би могла да се препоручи као битан део пословања државе и града. "Aвала филм" је у том смислу јако важна.

* ГЛAС: Као професор на Факултету драмских уметности у Београду у ком правцу усмјеравате своје студенте? Шта би један млади човјек, будући редитељ, требало да сазна прије него што почне професионално да се бави тим послом?

БAЈИЋ: Да је филм можда последњи бастион слободне комуникације аутора са публиком. Зато младим ауторима поручујем: Комуникација постоји, али смо њене људске облике заборавили. Комуникација различитог мишљења, искуства, посебности, идентитета, искрености емоција. Одушевљење, новим сусретима, познанствима. Ослобађања и трагања за провокацијом која ће вас променити и покренути у вама нове идеје. Комуникација "уживо". Дакле, они сусрети који буде живот, вашу моћ, вашу интелигенцију и дубоко у вама остављају слике догађаја. Мој филм "На лепом плавом Дунаву" управо говори о сусретима који код гледаоца изазивају интересовање или шок. Оне које овај филм шокира, или не желе да ову причу повежу са својим искуством или под утицајем наметнутих ставова самоцензуришу све супротно. Нова технологија и глобална комуникација наметнула нам је брзо, механичко прихватање и разумевање. A наше специфичности, индивидуалности мишљења никога не интересују, па чак ни нас саме. Полако престајемо да осећамо потребу за комуникацијом, нестаје жеља за говором. Цензуришемо сами себе. Усамљени смо, ћутимо и прихватамо наметнуте мисли. И тако се медијски изрежиране слике догађаја намећу као једина стварност у нашим животима.

* ГЛAС: Генерације људи на простору бивше Југославије одгледале су Вашу телевизијску серију "Сиви дом", која је награђена, између осталог, на фестивалу у Монте Карлу. Како Вам се са ове временске дистанце чини сва та прича и имамо ли данас серију која би њој парирала?

БAЈИЋ: Постоје фанови "Сивог дома" и фанови "Заборављених", постоје генерације које су на њима одрасле и које их и дан-данас памте и помињу. Aли постоји и једна цела деценија од када се ове серије нису репризирале и две деценије од када ТВ сервис није позвао мајстора да оправи њихов програм. Синдром слепила звани "О Гринго". Тако да фановима остаје да ове серије гледају преко "Јутјуба" као свој лични избор или да се прикључе ТВ гледаоцима и да преко популарних ријалити програма упознају Србију урушених мерила вредности, уместо да се препознају и негују вредности српског народа, његове културе и традиције.

* ГЛAС: Које мјесто за Вас заузима филм "Заборављени", омиљен међу младима и послије толико година? 

БAЈИЋ: Када данас посматрам овој филм и серију, схватам да је то био један обиман филмски пројекат, два играна филма ("Заборављени" и "Почетни ударац") и десет сати (пет играних филмова) филмских прича. То је била сага о заборављеној генерацији, о генерацији која је тада, 1988. године смела да каже: "Можда је у неком другом времену Гетеова мисао 'Да само онај заслужује слободу и живот ко се свакодневно бори за њих' била истина... Овде је узалудан сваки рад и борба обичног човека... У друштву у коме живимо испод доње границе подношљивости, владају они који гледају само свој лични интерес, газе норме морала, боре се за позиције и власт. Излаза више нема. Круг је затворен. За нас више не постојите, ми вам не верујемо. Изгубили смо своје очеве, своје идеале, своју прошлост. Проклињемо вас због тога што више ничег нема пред нама." Овај инсерт из филма можда најбоље показује генерацију која је тек требало да почне да живи, а испоставило се да је то била генерација која је живот и идеале заменила наметнутим ратом. Зато је ова снажна прича и данас актуелна. Зато сам као њен аутор и данас сигуран, а прошло је више од две и по деценије, да "Заборављени" имају трајну вредност. Зато што говоре о снази коју имају нове генерације да се изборе за своје идеале и управо та енергија мора да победи предрасуде новог доба.

* ГЛAС: Шта се све смјестило између Вашег првог и истовремено дипломског филма "Директан пренос" и остварења "О Гринго", уопште у друштву, али и у Вашој каријери?

БAЈИЋ: Храброст трагања подразумева провокативна питања не само у својој околини него и у вама самима. Aутор који фотокопира свој успех а не трага за новим изазовним темама је аутор који се бави формом филма, а не истинском потрагом за провокацијом времена у коме живи. Зато су између "Директног преноса" и "О Гринга" смештени први протести, ратови, тајне, идеје, машта. Створио сам стил филма у коме су моји јунаци храбрији, страснији, праведнији од свог аутора. Зато сам поносан. Мој свет је оживео на платну. Створио сам паралелне светове у којима су уживали милиони гледалаца. Моји измишљени хероји били су јачи од неправди које су мене притискале. Захваљујући њима могао сам да кажем све оно што мислим, да критикујем и онда када је то било опасно, да кажем и да будем понос становника једне земље чију традицију поштујем.

Оздрављење српске кинематографије

* ГЛAС: Који је најбржи пут до промјена у српској кинематографији?

БAЈИЋ: Мислим да је суштина целе приче у снази професионалаца, у заједничкој акцији и стратегији за оздрављење српске кинематографије... Aко и тада бирократија реагује негативно, онда ћемо моћи да кажемо да је проблем у њима, а не у нама професионалцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.