Данило Керкез за „Глас“: Занима ме сцена, а не друштвене мреже

Наш колега и умјетнички директор НПРС Љубиша Савановић има идеју да што више даје предност младим редитељима, а један од таквих је Никола Бундало, са којим сам већ имао прилику да радим на представи "Бањалука" у ГП "Јазавац". Никола Бундало сем тога што је врхунски редитељ, веома је добар човјек и пријатељ стога нам је било доста олакшавајуће током процеса.
Рекао је ово за "Глас Српске" глумац Данило Керкез, коментаришући своју улогу у представи "Ни риба ни месо" редитеља Николе Бундала, која је однедавно на репертоару у НПРС. Талентовани умјетник истиче да је улога Едгара прилично захтјевна у комаду који је тражио врло тежак процес припрема.
- Када је ријеч о мојој улози Едгара могу да кажем да је прилично захтјевна улога, али једнако инспиративна јер у том лику постоји много нити које су примамљиве за сваког глумца на пољу истраживања. Морам да признам да дуго нисам имао овакав процес. Радили смо пуна два мјесеца са великим ентузијазмом скоро сваки дан и стварно смо улазили у ситна цревца што се каже. Током процеса бавили смо се студиозно сваком репликом, сваком мишљу, сваком идејом што је било корисно науштрб цијеле екипе. Такође, представа је сигурно много добила добром подјелом која некад зна бити од пресудног значаја за исходиште једне представе. И мислим да је ово био пун погодак, а то је потврдила и моја колегиница Смиљана Маринковић рекавши за моју улогу да је заправо особина лика којег тумачим, рецимо особине попут бунтовништва и некакве лудачке енергије у ствари очигледно кључ ове улоге. Мислим да је ова представа успјешна из разлога зато што смо остварили заједништво. Вјерујте ми се у овој представи много волимо те подржавамо једни друге у разним сегментима. Рецимо, кад видимо да је неко у неком тренутку искочио односно ослабљен са концентрацијом што је саставни дио нашег посла, ми одмах сви скупа помажемо и враћамо колегу на прави пут - рекао је Керкез.
ГЛАС: Једна од рола која је обиљежила Вашу каријеру јесте наступ у комаду "Усамљени запад", талентоване редитељке и глумице Белинде Стијак, која је суштински била тријумф глумачког заната?
КЕРКЕЗ: Памтим овај комад по невјероватном односу са Златаном Видовићем. Играли смо два брата који се истовремено воле и мрзе, једноставно неки лудачки братски однос. Знате, то је ирски текст, а сви знамо какви су Ирци (смијех). Мислим да смо направили одличан посао у тој партнерској игри. То је потврдила једна награда у Никшићу која носи тај наслов "Партнерска игра". По мени, то је дивна награда, вјерујте да се питам ја бих то увео свугдје. Пазите, награда за партнерску игру! То је кад двоје глумаца на сцени остваре невјероватан контакт те једноставно један без другог не могу. То је суштина глуме, колективност, стога је мени ова награда дража од било које друге.
ГЛАС: Са друге стране, какве утиске носите из још једне култне представе као што су "Наши дани" аутора Жељка Стјепановића, која је оставила значајан траг у театру српске.
КЕРКЕЗ: Недавно сам баш гледао неке слике са представе. Их, што како сам био млад и лијеп, а сад сам само млад (смијех). Када смо почели да радимо на тој представи нико од нас није слутио какав ће одјек направити ова представа упркос чињеници да смо били свјесни да имамо пред собом врхунски текст. Искрено, чак смо се у једном тренутку сви запитали боже, па да ли ће ово људи уопште прихватити? Међутим, послије премијере и из представе у представу били смо све запрепаштенији тим свеопштим начином како је публика прихватила представу. Мислим да ће се ова представа још дуго играти. Знате, ако једног човјека у сали промијени ова представа и самим тим спотакне на размишљање, то је довољно. Вјерујте ми, послије сваког играња људи нас дочекају на ногама са великим аплаузом, али не само да нас тим награде него више у смислу - хвала вам што неко барем прича о томе, разумијете?! Универзална прича, зар не. Постоји сцена у представи кад се одлази у иностранство. Тада много људи у сали плаче што доказује да је неко њихов отишао због немогућности да живи и ради у својој земљи. Све је то болно и тешко и сами знате. Опет с друге стране, драго ми је што имамо ту врсту могућности да причамо о свему томе.
ГЛАС: Од свих досадашњих позоришних наслова, а било их је много, можете ли ипак селектовати три позоришне представа које су Вам најдраже?
КЕРКЕЗ: Ух. Хајде, нека то буде "Ни риба ни месо", затим "Наши дани" и нека то буде представа "Четрнаеста" редитељке Ане Ђорђевић из 2013. године.
ГЛАС: Ви сте дијелили сцену са бројним нашим великим и познатим глумцима. Морамо Вас ипак питати како то изгледа бити на сцени са великом српском глумицом Светланом Цецом Бојковић?
КЕРКЕЗ: Све је то било стресно, али једно предивно искуство. Светлана је једна врхунска глумица. Срећом имао сам прилику да се увјерим у то. Једном ријечју остао сам запрепашћен њеном енергијом. Замислите, три сата нон-стоп на сцени, у тим годинама. То је чаробно. Било је лијепо дружити се с њом приватно и слушати њене приче из салона које су махом биле обојене некаквом масноћом па сад нећу моћи причати о томе, (смијех).
ГЛАС: Шта бисте поручили младим људима који би жељели да се обазру у свијету глуме ?
КЕРКЕЗ: Нисам од оних: "Еј, немојте се никад бавити овим послом". Наравно да бих. Ово је дивно занимање, али само за људе који су апсолутно спремни и искрени да се сто одсто дају у томе. Ко у овај посао улази из жеље да буде популаран и славан требало би одмах да се окрене и да упише неки други факултет, занат. Глума је захтјевно занимање, пуна емотивних цијепања, а с друге стране опет чаробно и доста надахњујуће. Препоручујем младима да буду храбри! Једноставно да се пусте што би се рекло жаргонски и да вјерују да ће бити мјеста на нашој сцени.
ГЛАС: С обзиром на велики број значајних улога у позоришту које сте остварили, као и многе награде искрено дјелујете као неко ко не воли много да се истиче у јавности и на друштвеним мрежама за разлику од неке булументе умјетника са конвенционалним духом који имају потребу за сваки учињен корак да распале егзибиционистичку ватру на мрежама?
КЕРКЕЗ: Сигурно нисам одбио никога ко има жељу да разговара са мном (смијех). Да, нисам тип људи који ће се наметати по сваку цијену. Нисам неко ко ће некога вући за рукав нити особа која ће своје приватне ствари објављивати на друштвеним мрежама. Мој пут је негдје зацртан, а он се највише огледа у мом истинском раду, посвећености и професионализму. Све остало је вјештачко и не пије воде.
ГЛАС: Без обзира на мањак жеље за самопромоцијом да ли имате нешто ново у плану?
КЕРКЕЗ: Бићу сигурно у неким подјелама у НПРС. Не бих могао ништа више о томе, ако ме разумијете.
ГЛАС: Имате ли неку можда неостварену улогу, нешто што прижељкујете у скоријој будућности да урадите ?
КЕРКЕЗ: Ако неко има жељу да направи филм о Маријану Бенешу био бих вољан да играм улогу Маријана Бенеша (смијех). То је неко ко заслужује играни филм. Искрено, то ми је једна од жеља, а што се тиче позоришта нека то буде улога Врапчета из "Кад су цветале тикве". Уједно, то ми је један од омиљених романа.
ГЛАС: Ових дана многе Ваше колеге су стале на страну студентских протеста у Србији, неки са друге стране нису уз њих. Какав је Ваш став о свему томе?
КЕРКЕЗ: Убијеђен сам у промјене. Баш прије неки дан причам са једним другаром из Београда, који каже да се не може ништа преко ноћи и то је тако. Не може се десити на рез промјена. Међутим, овај процес је од велике важности, а он је почео управо оног трена када су студенти устали. Морам признати, то ми је посебно драго. И те како сам поносан на њих. Најбитније је да се омладина покренула и да остатак нашег народа кроз цијелу ову ситуацију коначно види гдје се налази. Требало би. Посебно ме радује та солидарност као и љубав старијих људи кад их видим на који начин пружају максималну подршку омладини. Рецимо, они не могу стајати цијели дан, али однесу им понеки сендвич и тако их подржавају свим срцем и душом. Стварно прелијепо.
ГЛАС: Шта бисте поручили читаоцима "Гласа Српске" за наступајуће празнике?
КЕРКЕЗ: Поручио бих им само једну ријеч са три узвичника. СЛОБОДА!!!
Хесе
ГЛАС: Из поузданих извора сазнали смо да сте велики љубитељ књига чувеног писца Хермана Хесеа. Можете ли нам открити која Вам је омиљена књига и зашто?
КЕРКЕЗ: Хесе је писац од којег сам све прочитао. Много ми прија његово штиво. Не умијем баш то да објасним. Једноставно се слажемо по некој космичкој енергији, то је сасвим довољно. "Нарцис и златоусти", видите, тај Златоусти је чаробно написан лик и то би свима препоручио да прочитају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.