“Црвенкапина бајка” нова представа у Градском позоришту “Јазавац”

 Миланка Митрић
Foto:  ГП “Јазавац”

БАЊАЛУКА - Уз приче и бајке одрастамо, развијамо машту, учимо и растемо. Неким бајкама кроз различите врсте умјетности се из године у годину изнова враћамо, а таква је бајка о Црвенкапи, једна од најпознатијих на свијету.

Представа “Црвенкапина бајка” рађена је по тексту Александра Васиљевића, а у режији Александре Спасојевић једна је од нових верзија оживљавања познатог дјела о Црвенкапи и премијерно ће, у сусрет новогодишњим празницима, бити одиграна сутра од 18 часова у Градском позоришту “Јазавац” у Бањалуци.

У овој представи играју Велимир Бланић, Драгана Марић, Јелена Јандрић и Павле Павић.

- Драма за дјецу “Црвенкапина бајка” настао је по мотивима свима познате бајке Црвенкапа. Уз главну линију приче коју знамо о Црвенкапи и њеном путу до баке, поставио сам себи питање шта све Црвенкапи може да се догоди прије доласка до циља. Симбиозом других бајки, али и басни прича се наметнула о томе да то буде Црвенкапин пут сазријевања и сазнања о томе шта је битно и важно у свијету одраслих. У овој верзији свјетски познате бајке, Црвенкапа први пут има породицу, оца и брата поред мајке која је у оригиналу и једини лик “покретач” авантуре у којој се нађе ова дјевојчица - биљежи аутор Александар Васиљевић.

Он додаје да смјештајући Црвенкапин лик у савремено доба, вук остаје на маргини и постаје мит.

- Због вука, и прича које се везују за њега, произашла је идеја из Андрићеве приче “Аска и вук” да главни лик Црвенкапа и буде балерина. Текст добија своју форму управо кроз ликове које сам и навео, отац добија улогу ловца, брат игра вука, а мајка на крају чека Црвенкапу у улози баке. Кроз игру, машту и креацију ликови сами стварају свијет и пут у којем се нижу лекције о труду, тврдоглавости, љепоти и надмудривању - наводи он.

“Црвенкапина бајка” спаја причу, игру и пјесму и рађена је на приступачан начин, да дјецу учи и подсјећа на опрезност, невоље и пажљивост.

- Сви знамо причу о Црвенкапи. Дјевојчица, која је била неопрезна и није слушала мајчине савјете, завршила је у вуковом стомаку, заједно с баком. Наша представа је омаж поменутом наслову и идеји. Вук је персонификација свих неугодности које вребају данас кроз разне форме: друштвене мреже и друге контакте у друштву с којима се могу суочити дјеца - биљежи режисерка Александра Спасојевић о представи.

Сценограф и костимограф представе је Драгана Пурковић Мацан, кореограф Марко Дукић, а композитор Златан Мирић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана