Човјек је узрок хаоса

У свијету у којем живимо на све стране се чују еколошки крици. У једном дану се промијене сва годишња доба, на сјеверном дијелу Земљине кугле нестају биљне и животињске врсте...

У сфери друштвених односа влада правило: топло па хладно, разне игре лукавости (супротних интенција), умјесто да се истина и добро међусобно воле, лаж и зло се воле – а та љубав води човјечанство у пакао. Научници су у својим истраживањима досегли оно што су пророци одавно најављивали: "У цвијећу нестаје мириса, у ријеци живота, међу људима омраза" (Тарабићи), или индијска пословица: "Када посљедње дрво буде посјечено, када посљедња ријека буде затрована, када посљедња риба буде ухваћена, само тада схватићете да новац не може да се једе."

Цвијеће као да цвили, због човјека загађивача, као што шума (лишће) цвили од грубих експлоататора, који захваћени профитерском и потрошачком грозницом праве грдило у шуми, али и поред камионских и магистралних путева, а често и крај водотока. Крици на све стране – да ти мозак стане!

Екологија је – каже филозоф Викторио Хесле – наука о кући. Од разних физичких кућа у којима човјек живи она има у виду просторно највећу кућу – нашу планету Земљу.

Велики научник Никола Тесла, који је био пјесник електротехнике и читач природних законитости, оставио нам је у насљеђе рефлекс како да опстоји Планета, уколико за то није већ одавно касно, јер смо у доњој тачки еколошког хаоса. Формула Теслиног спасоносног рефлекса опстанка планете Земље је: "Трансформација читаве земаљске кугле у осјећајно биће кроз које мисли сијевају као кроз мозак, гдје енергија једне мисли може одредити кретање цијелог свемира." Коментар би био сувишан: он се намеће као одговор на велики свијетлећи упитник – а то је побједа виталне енергије истине и добра, над деструктивном енергијом лажи и зла, који планету воде стрелимице у пакао.

Опште је познато да је свјетски фонд шума непресушни извор кисика. Годишње атмосфери даје 86 милијарди тона кисика, а апсорбује 119 милијарди тона угљен-диоксида, што је спасоносно за планету Земљу.

Једно стабло дивљег кестена старо око 30 година може задржати 120 килограма прашине и 80 килограма аеросоли годишње.

Од 1950. године до данас нестало је око половину цјелокупног шумског богатства свијета, док садашњи губици достижу чак 18 милиона хектара посјечених шума годишње.

Сјекире и тестере, булдожери и ватра обарају дрвеће широм свијета много брже него што их природа и човјек могу обновити. Такав однос савременог човјека према шуми доводи до огољавања огромних површина земљишта и пријети опасним ширењем пустиња, чије надирање све мање зауставља шуме које нестају. Није тешко предвидјети какве све посљедице ово може да има за будућу егзистенцију човјека и живот на планети.

У посљедњих 50 година око 10 процената Земљиног копна претворено је у пустиње и све то углавном као резултат људског понашања.

Из ове суморне приче о планетарној угрожености шума, без сумње, морали бисмо извући неопходну поуку. С обзиром на то да се код нас бездушно и неконтролисано уништава шума, а врло мало се ради на њеној заштити и обнављању, имамо довољно разлога за еколошку узбуну која никога не оставља равнодушним.

Смањење тих система довешће до осјетне несташице воде за људе и утицаће на рапидно истребљење бројних живих врста на планети Земљи. Научници прогнозирају да ће до 2025. године најмање 3,5 милијарди људи у свијету осјећати несташицу воде.

Само око један проценат воде на нашој планети је питка вода за људску употребу! Од тога, на пољопривреду отпада 93 одсто, чиме се деградира њен квалитет због употребе бројних хемикалија. Вјештачке бране и усмјеравајући канали захватају око 60 посто највећих свјетских ријека, а забрињавајуће брзо се смањује ниво подземних вода, што све драматизује ионако песимистичку прогнозу о могућој великој кризи питке воде на планети Земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.