Будним мислима на Вуков сабор

Бањалука - Част да бесједи на 72. "Вуковом сабору" као једином учеснику из Републике Српске припала је истакнутом књижевнику Ранку Рисојевићу из Бањалуке.

- "Вуков сабор" је саборно мјесто свих Срба, како му и име каже. Он је значајан за српски етнос, српску културу, све изведенице придјева српски, а нарочито српски језик и књижевност - рекао је Рисојевић и истакао да овај сабор повезује народну културу и умјетничка дјела високог домета, о чему свједоче досадашњи бесједници, који су сви одреда били личности високих умјетничких домета.

Истиче да мјесто гдје се одржава "Вуков сабор", одјеци које има, зрачење које из њега иде далеко до других континената, свједочи о његовој темељној потреби.

- Бесједити на "Вуковом сабору" је велика част за сваког нашег књижевника и лингвисту. Ту се мора ићи отворена срца и будне мисли, да се не изневјери очекивање присутних, који су допуњени оним великим и нама непознатим бројем иза ТВ екрана - нагласио је Рисојевић.

Свјестан тога да је на њега усмјерена пажња многих, првенствено као писца с десне стране Дрине, потом као књижевника који је на Вуковом језичком трагу, покушава да се одупре било каквом ефемерном унутрашњем и вањском притиску и да говори онако како је говорио цијелог свог досадашњег живота.

- Ово је част, али и јединствена прилика да књижевник из Републике Српске каже великом аудиторијуму шта му је на срцу када су у питању српски језик и српска књижевност - додао је Рисојевић и објаснио да он неће говорити само у своје лично име, него и у име својих колега из Републике Српске, али и српских писаца их Хрватске и БиХ.

Како каже, говориће о језичкој ситуацији данас и овдје, како се то обично формулише.

- Говорићу мање о Вуку Стефановићу Караyићу, о коме је до сада речено рекли бисмо све што је могуће рећи, а више о нама, Вуковим насљедницима и надам се да нећу изневјерити - открива Рисојевић.

Јесмо ли на Вуковом трагу или смо га изневјерили? Шта се догађа са српским језиком данас, шта с књижевношћу?
Чији су стари писци српскохрватског језика у новим државноправним творевинама? Све су то питања на која ће Рисојевић покушати да одговори својом бесједом.

- Много је питања на која народ с обје стране Дрине очекује одговор од људи којима је књижевност живот и прикљученије. Готових рецепата нема ни у политици ни у науци - закључује Рисојевић, те сматра да се до њих мора доћи дијалогом, промишљањем, знањем.

Духовно јединство

- "Вуков сабор" одолијева времену и уз светосавске свечаности оличава српско духовно јединство. Као и Матица српска он ми се чини данас потребнијим, јер се језик инструментализује за замагљивање стварних проблема нашег заједничког језика. A ти су се проблеми кроз вријеме гомилали, да бисмо данас били затрпани њиховом бројношћу - рекао је Ранко Рисојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.