Брже до знања

Народна и универзитетска библиотека Српске постала страница на свјетском сајту УНЕСЦО-вог програма названог "Памћење свијета", покренутог 1992. године

БAЊA ЛУКA - Народна и универзитетска библиотека почела је велики посао дигитализације издања из свог фонда, омогућавајући тако читаоцима, истраживачима, научним и културним радницима  бржи и лакши приступ информацијама, али и заштиту националне баштине, која ће на овај начин бити сачувана за будуће генерације. Тиме је ова институција Републике Српске постала страница на свјетском сајту УНЕСЦО-вог програма названог "Памћење свијета", покренутог још 1992. године. 

- Претраживање се у дигитализованом свијету врши на систематизован и организован начин, а претходи му трајно чување  културног насљеђа, јер да нисмо сачували књиге, периодику, рукописе и све што имамо у свом фонду, не бисмо сада имали шта да дигитализујемо - каже стручни сарадник за периодику и члан тима за дигитализацију НУБ Републике Српске Бојана Милошевић.

Према њеним ријечима, у том новом дигиталном свијету стално се балансира између посједовања и приступа. То значи да неко не мора да посједује публикацију да би јој могао приступити. Ипак, та публикација мора негдје да постоји, мора је неко имати.

Милошевићева истиче да и у овако преформатизованој грађи, из штампане у дигиталну, може бити техничких проблема. Грађа може бити недоступна због низа фактора, али је предност велика.

- Наш посао није само да вршимо дистрибуцију онога што имамо, без обзира на то у којем је формату, јер дигитални формати сада постоје равноправно са штампаном грађом, него смо превасходно дужни да чувамо свој фонд. Зато смо захвални савременој технологији, која нам омогућава да нашим корисницима обезбиједимо лако "листање" онога што их занима - објашњава наша саговорница.

Многе националне библиотеке приступиле су реализацији овог програма, УНЕСЦО даје средства и координише рад, јер је веома важно да се посао не дуплира. То и јесте систем умреженог рада, систем повезивања свих значајних библиотека, јер тако њихови национални фондови постају заједничко научно и народно благо.

- Започели смо рад у нашим националним оквирима, да заштитимо вреднију грађу, и ићи ћемо даље. Формиран је тим који ће радити на овом великом послу - наглашава Милошевићева.

- То је драгоцјен, али веома скуп пројекат, а захваљујући широкој визији какву је имао наш менаџмент, успјећемо да, корак по корак, постанемо дио културне баштине Европе - рекла је Милошевићева.  

Народна и универзитетска библиотека РС успјела је до сада да обради у дигиталној форми 21.000 страница часописа. Библиотека има неке дигиталне колекције које је добила од Народне библиотеке Србије, на примјер "Политику" од 1904. до 1941. године. Међутим, то је само дигитализован текст, онемогућена је претрага, ни копије нису тако савршено јасне и читљиве као оне часописа "Развитак" и "Школски вјесник", урађене у нашој библиотеци. Разлог је вјероватно и савременија техника, која је сада библиотекама на располагању, а дио је наша библиотека набавила захваљујући средствима добијеним од УНЕСЦО-а.  

Библиотека Српске планира у наредном периоду дигитализацију Кочићеве "Отаџбине" и "Босанске виле", што је такође велики и значајан посао.

- Дужност библиотека је да информацију претварају у знање, а није свака информација знање, него само она која је организована, пажљиво интерпретирана и на вредносним критеријумима заснована - рекла је Бојана Милошевић.

За почетак урадили смо дигитализацију часописа "Развитак" и "Школски вјесник", што није мали посао, јер је "Школски вјесник" изашао у 16 годишта, од 1894. до 1909. године. Свако годиште има до 1.000 страница. Сви стручни чланци, који су углавном педагошког карактера, обрађени су и библиографски, што омогућава лако и брзо претраживање - наводи Милошевићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.