Бранко Цвејић: Гледаоцима доста терора шпанских серија

Да се вратим у младост, опет бих одлучио да будем глумац. Мој отац се бавио уметношћу, а сада и моја деца. Нисам претерано срећан због тога, али тако је, како је и не бих то мењао - рекао је за "Глас Српске" познати београдски глумац Бранко Цвејић, који је и управник Југословенског драмског позоришта.

Цвејић је, осим бројних позоришних улога, остварио и запажене роле у телевизијским серијама, преко којих га је завољела и публика поред малих екрана.

* ГЛAС: Телевизијска публика гледа Вас као Жилета у другој сезони серије РТС-а "Улица липа". Како сте се пронашли у овој савременој причи из наше околине?

ЦВЕЈИЋ: Видим да публика полако прихвата ову серију. Данас имамо толико домаћих серија и свака је, по тврђењу РТС-а, најгледанија и обара рекорде гледаности. Aли, ја најбоље видим како публика прихвата представу када одем суботом на пијацу и разговарам са сељацима који тамо продају поврће. Aко приметим да их интересује шта ће бити у новим епизодама, знам да је серија гледана. Одлично је што сада имамо толико серија, јер годинама нисмо ништа снимали. Наравно, наши људи воле да гледају наше серије. Доста је било терора шпанских серија.    

* ГЛAС: Поред глумачке каријере, годинама сте и управник Југословенског драмског позоришта. Колико сте себе као глумца запоставили због обавеза које имате као управник?

ЦВЕЈИЋ: На предлог мојих колега глумаца ја сам се преселио у канцеларију управника, где сам са неким прекидима остао много година. Већ неколико последњих година сам управник. Због послова које имам као управник одрекао сам се глуме. Немогуће је и веома тешко спојити једно и друго. У нашем позоришту играм само када морам, ускочим у неку улогу када се неки глумац разболи. Играти у много представа и бити управник није лако. Поготово у Југословенском драмском позоришту, које је јако фреквентно. Последњих година играо сам једну улогу и у другом позоришту, "Aтељеу 212". Пријатељи су ме наговорили и прихватио сам улогу.

* ГЛAС: Да ли позориште у Србији иде узлазном линијом посљедњих десетак година?

ЦВЕЈИЋ: Србија је, тек што је изашла из "мрака", ушла у кризу. Позориште је најбоље радило када је било у том "мраку". Наравно, за то време направљено је неколико добрих зграда позоришта. Позориште на Теразијама је сада изузетно, реновирано је. Што се тиче услова, они су одлични. Међутим, наше идеје зависе само од нас. Југословенско драмско позориште поставља на сцену представе које не раде други. Постојимо да бисмо играли квалитетне комаде, који траже захтевне глумце, који опет много коштају. Када су паре у питању, намичемо као и сви, сналазимо се. Присутни смо на свим фестивалима у региону. Много путујемо и у иностранство, играли смо на сценама европских позоришта. Наше позориште је члан УТЕ, европске позоришне асоцијације. Ниједно позориште из региона осим нас није члан ове асоцијације. То нам омогућава и разне друге контакте, путовања...

* ГЛAС: Шта је позориште одржало током свих ових година, па и поред нових медија публика радо иде у театар?

ЦВЕЈИЋ: Позориште је данас присутно у разним облицима, све више имамо музички, као и невербални театар. Наравно, све то треба да постоји. Добродошло је и кореографско позориште, али и мјузикли. Имали смо неких проблема у Београду око тих нових пореза, али и то смо решили. Надам се да ће овај закон о култури у Србији, какав год да буде, донети позитивне промене. Без обзира на то што је Србија у кризи, јако мало новца се улаже у позориште. Боримо се, а наш глас је, изгледа, најбитнији пред изборе и тада смо интересантни разним политичким странкама.           

Потказивање

- Мом колеги, глумцу Богдану Диклићу, позлило је док је играо представу на Стеријином позорју. Публика ништа није приметила, мада је једна његова сцена избачена. Само се на крају видело да има 17, уместо 18 глумаца. И то је то. Позориште потказује живот, а живот потказује позориште - каже Бранко Цвејић.                  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.