Branko Cvejić: Gledaocima dosta terora španskih serija

Da se vratim u mladost, opet bih odlučio da budem glumac. Moj otac se bavio umetnošću, a sada i moja deca. Nisam preterano srećan zbog toga, ali tako je, kako je i ne bih to menjao - rekao je za "Glas Srpske" poznati beogradski glumac Branko Cvejić, koji je i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Cvejić je, osim brojnih pozorišnih uloga, ostvario i zapažene role u televizijskim serijama, preko kojih ga je zavoljela i publika pored malih ekrana.

* GLAS: Televizijska publika gleda Vas kao Žileta u drugoj sezoni serije RTS-a "Ulica lipa". Kako ste se pronašli u ovoj savremenoj priči iz naše okoline?

CVEJIĆ: Vidim da publika polako prihvata ovu seriju. Danas imamo toliko domaćih serija i svaka je, po tvrđenju RTS-a, najgledanija i obara rekorde gledanosti. Ali, ja najbolje vidim kako publika prihvata predstavu kada odem subotom na pijacu i razgovaram sa seljacima koji tamo prodaju povrće. Ako primetim da ih interesuje šta će biti u novim epizodama, znam da je serija gledana. Odlično je što sada imamo toliko serija, jer godinama nismo ništa snimali. Naravno, naši ljudi vole da gledaju naše serije. Dosta je bilo terora španskih serija.    

* GLAS: Pored glumačke karijere, godinama ste i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Koliko ste sebe kao glumca zapostavili zbog obaveza koje imate kao upravnik?

CVEJIĆ: Na predlog mojih kolega glumaca ja sam se preselio u kancelariju upravnika, gde sam sa nekim prekidima ostao mnogo godina. Već nekoliko poslednjih godina sam upravnik. Zbog poslova koje imam kao upravnik odrekao sam se glume. Nemoguće je i veoma teško spojiti jedno i drugo. U našem pozorištu igram samo kada moram, uskočim u neku ulogu kada se neki glumac razboli. Igrati u mnogo predstava i biti upravnik nije lako. Pogotovo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je jako frekventno. Poslednjih godina igrao sam jednu ulogu i u drugom pozorištu, "Ateljeu 212". Prijatelji su me nagovorili i prihvatio sam ulogu.

* GLAS: Da li pozorište u Srbiji ide uzlaznom linijom posljednjih desetak godina?

CVEJIĆ: Srbija je, tek što je izašla iz "mraka", ušla u krizu. Pozorište je najbolje radilo kada je bilo u tom "mraku". Naravno, za to vreme napravljeno je nekoliko dobrih zgrada pozorišta. Pozorište na Terazijama je sada izuzetno, renovirano je. Što se tiče uslova, oni su odlični. Međutim, naše ideje zavise samo od nas. Jugoslovensko dramsko pozorište postavlja na scenu predstave koje ne rade drugi. Postojimo da bismo igrali kvalitetne komade, koji traže zahtevne glumce, koji opet mnogo koštaju. Kada su pare u pitanju, namičemo kao i svi, snalazimo se. Prisutni smo na svim festivalima u regionu. Mnogo putujemo i u inostranstvo, igrali smo na scenama evropskih pozorišta. Naše pozorište je član UTE, evropske pozorišne asocijacije. Nijedno pozorište iz regiona osim nas nije član ove asocijacije. To nam omogućava i razne druge kontakte, putovanja...

* GLAS: Šta je pozorište održalo tokom svih ovih godina, pa i pored novih medija publika rado ide u teatar?

CVEJIĆ: Pozorište je danas prisutno u raznim oblicima, sve više imamo muzički, kao i neverbalni teatar. Naravno, sve to treba da postoji. Dobrodošlo je i koreografsko pozorište, ali i mjuzikli. Imali smo nekih problema u Beogradu oko tih novih poreza, ali i to smo rešili. Nadam se da će ovaj zakon o kulturi u Srbiji, kakav god da bude, doneti pozitivne promene. Bez obzira na to što je Srbija u krizi, jako malo novca se ulaže u pozorište. Borimo se, a naš glas je, izgleda, najbitniji pred izbore i tada smo interesantni raznim političkim strankama.           

Potkazivanje

- Mom kolegi, glumcu Bogdanu Dikliću, pozlilo je dok je igrao predstavu na Sterijinom pozorju. Publika ništa nije primetila, mada je jedna njegova scena izbačena. Samo se na kraju videlo da ima 17, umesto 18 glumaca. I to je to. Pozorište potkazuje život, a život potkazuje pozorište - kaže Branko Cvejić.                  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.