Бранислав Зеремски: Смешно-тужно слика живота

Волим када публика одреагује позитивно на оно што смо радили. Добро урађен посао је мисија коју морамо да спроведемо, а ако публика награди аплаузом и добрим осећањем представу или филм, то је доказ да је мисија успела. Кад изађемо са сцене, кад се спусти завеса, треба да будемо обични људи.

Спуштањем завесе, треба да се спусти и сазнање о јавном животу глумаца. Јер оно што носи са собом, он треба да прикаже на сцени. Никада не смемо заборавити - ми служимо причи као један њен део и тиме треба да се задовољимо.

Ово је рекао за "Глас Српске" глумац Бранислав Зеремски, који је гостовао у Бањој Луци у оквиру премијере филма "Свети Георгије убива аждаху".

Глумац "Aтељеа 212" у чијој умјетничкој биографији су бројне позоришне, филмске и телевизијске улоге истиче да му ипак позориште даје највише слободе и креативности.

* ГЛAС: Глумите на позоришним даскама, на филму и телевизији. Гдје се најбоље сналазите?

ЗЕРЕМСКИ: Најбоље се сналазим у позоришту јер сам ту највише радио. Филм је, по мени, једна велика неизвесност. На снимању нема тог континуитета као у позоришту. Нисам много снимао ни на телевизији ни на филму, али сам закључио да је позориште господска ствар. Што се услова рада тиче, много је лакше него на филму. У филму има много отежавајућих околности техничке природе на које морате да мислите. Нажалост, наша школа не обучава глумце филмској глуми, што је један посебан занат, нити обучава студенте филмске режије како да раде са глумцима. Тако да је код нас снимање филма у ствари сналажење у датом тренутку.

* ГЛAС: Какав је био Ваш први сусрет са текстом "Георгија"?

ЗЕРЕМСКИ: Био сам у војсци '86. године када сам први пут прочитао овај комад. Тада је била изведба у "Aтељеу 212" и било ми је јако жао што нисам био у својој матичној кући, јер сам сигуран да би тада играо неку од улога. Aли ето, после се то и остварило. Накнадно сам добио улогу у представи, нажалост уместо покојног Љубе Мољца, тако да се остварила моја жеља. Комади Душка Ковачевића имају једну посебну величину, јер носе огромну емоцију у себи. У њима можемо лако да се препознамо. Оно што је нарочит Ковачевићев квалитет је увек присутан контраст смешно-тужно. То даје најбољу слику живота.

* ГЛAС: У филму "Свети Георгије убива аждаху" глумите инвалида из Балканског рата Кривог Луку. Какве успомене носите са снимања?

ЗЕРЕМСКИ: Част ми је што сам учествовао у овако великом пројекту. Мислим да је ретко које дело толико обухватило нашу стварност, историју и суштинско биће. По мени, то је један од наших најбољих комада. Самим тим, овакво једно дело поставити на филмско платно је велика одговорност. Само снимање је било велико, тешко, занимљиво, сигурно непоновљиво и носим фантастична сећања. Без обзира на тешке околности које смо имали током снимања, мислим да смо дисали као једно биће и то се вероватно осећа и у квалитету овога филма. Срђан Драгојевић је имао велико поверење у нас. Негде смо осетили и слободу да можемо неке ствари и да предложимо и он је то контролисао онако како њему одговара, давао је примедбе и усмеравао нас у жељеном правцу, а ми смо га пратили и мислим да смо се добро разумели.

Жеља

* ГЛAС: Када сте схватили да је глума оно чиме желите да се бавите?

ЗЕРЕМСКИ: Не умем да објасним. Чак нисам знао ни да постоји академија, мислио сам да је глумац нешто што је природа дала. То је био један чудан сплет околности, када је један мој драги друг одлучио да проба да упише академију. Одувек сам имао јаку жељу да се играм. Јако је касно дошла свест да је то оно чиме желим да се бавим, чак не могу да кажем ни да је то било онда кад сам отишао на пријемни. Ја сам само имао велику жељу за игром и то је очигледно пресудило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.