Branislav Zeremski: Smešno-tužno slika života

Volim kada publika odreaguje pozitivno na ono što smo radili. Dobro urađen posao je misija koju moramo da sprovedemo, a ako publika nagradi aplauzom i dobrim osećanjem predstavu ili film, to je dokaz da je misija uspela. Kad izađemo sa scene, kad se spusti zavesa, treba da budemo obični ljudi.

Spuštanjem zavese, treba da se spusti i saznanje o javnom životu glumaca. Jer ono što nosi sa sobom, on treba da prikaže na sceni. Nikada ne smemo zaboraviti - mi služimo priči kao jedan njen deo i time treba da se zadovoljimo.

Ovo je rekao za "Glas Srpske" glumac Branislav Zeremski, koji je gostovao u Banjoj Luci u okviru premijere filma "Sveti Georgije ubiva aždahu".

Glumac "Ateljea 212" u čijoj umjetničkoj biografiji su brojne pozorišne, filmske i televizijske uloge ističe da mu ipak pozorište daje najviše slobode i kreativnosti.

* GLAS: Glumite na pozorišnim daskama, na filmu i televiziji. Gdje se najbolje snalazite?

ZEREMSKI: Najbolje se snalazim u pozorištu jer sam tu najviše radio. Film je, po meni, jedna velika neizvesnost. Na snimanju nema tog kontinuiteta kao u pozorištu. Nisam mnogo snimao ni na televiziji ni na filmu, ali sam zaključio da je pozorište gospodska stvar. Što se uslova rada tiče, mnogo je lakše nego na filmu. U filmu ima mnogo otežavajućih okolnosti tehničke prirode na koje morate da mislite. Nažalost, naša škola ne obučava glumce filmskoj glumi, što je jedan poseban zanat, niti obučava studente filmske režije kako da rade sa glumcima. Tako da je kod nas snimanje filma u stvari snalaženje u datom trenutku.

* GLAS: Kakav je bio Vaš prvi susret sa tekstom "Georgija"?

ZEREMSKI: Bio sam u vojsci '86. godine kada sam prvi put pročitao ovaj komad. Tada je bila izvedba u "Ateljeu 212" i bilo mi je jako žao što nisam bio u svojoj matičnoj kući, jer sam siguran da bi tada igrao neku od uloga. Ali eto, posle se to i ostvarilo. Naknadno sam dobio ulogu u predstavi, nažalost umesto pokojnog Ljube Moljca, tako da se ostvarila moja želja. Komadi Duška Kovačevića imaju jednu posebnu veličinu, jer nose ogromnu emociju u sebi. U njima možemo lako da se prepoznamo. Ono što je naročit Kovačevićev kvalitet je uvek prisutan kontrast smešno-tužno. To daje najbolju sliku života.

* GLAS: U filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu" glumite invalida iz Balkanskog rata Krivog Luku. Kakve uspomene nosite sa snimanja?

ZEREMSKI: Čast mi je što sam učestvovao u ovako velikom projektu. Mislim da je retko koje delo toliko obuhvatilo našu stvarnost, istoriju i suštinsko biće. Po meni, to je jedan od naših najboljih komada. Samim tim, ovakvo jedno delo postaviti na filmsko platno je velika odgovornost. Samo snimanje je bilo veliko, teško, zanimljivo, sigurno neponovljivo i nosim fantastična sećanja. Bez obzira na teške okolnosti koje smo imali tokom snimanja, mislim da smo disali kao jedno biće i to se verovatno oseća i u kvalitetu ovoga filma. Srđan Dragojević je imao veliko poverenje u nas. Negde smo osetili i slobodu da možemo neke stvari i da predložimo i on je to kontrolisao onako kako njemu odgovara, davao je primedbe i usmeravao nas u željenom pravcu, a mi smo ga pratili i mislim da smo se dobro razumeli.

Želja

* GLAS: Kada ste shvatili da je gluma ono čime želite da se bavite?

ZEREMSKI: Ne umem da objasnim. Čak nisam znao ni da postoji akademija, mislio sam da je glumac nešto što je priroda dala. To je bio jedan čudan splet okolnosti, kada je jedan moj dragi drug odlučio da proba da upiše akademiju. Oduvek sam imao jaku želju da se igram. Jako je kasno došla svest da je to ono čime želim da se bavim, čak ne mogu da kažem ni da je to bilo onda kad sam otišao na prijemni. Ja sam samo imao veliku želju za igrom i to je očigledno presudilo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.