Фото: Бранислав Димитријевић: Отпор савременој умјетности
Отпор савременој уметности није само спецификум наше средине. Свугде у свету постоји конзервативни отпор према овој врсти уметности, управо зато што савремена уметност има ту способност перманентног експериментисања и мењања и то људи који су конзервативнијих начела не могу да испрате. То им иде на живце, узнемирава их, поред осталог зато што говори о неким стварима које не желе да чују.
Ово је за "Глас Српске" рекао помоћник министра културе Републике Србије, историчар умјетности Бранислав Димитријевић који је и члан Савјета СПAПОРТ-а.
* ГЛAС: Да ли Бања Лука данас може да се пронађе на регионалној мапи савремене умјетности?
ДИМИТРИЈЕВИЋ: Бања Лука је у овом тренутку водећи град у БиХ у смислу пажње која се посвећује савременој уметности. Поред тога што постоји Музеј савремене умјетности, који је изузетно активан, посебну пажњу привлачи делатност умјетничке асоцијације "Проток" која је покренула изложбу СПAПОРТ. То су заједно са Aкадемијом умјетности, јако важне чињенице у једном наговештају некаквог уметничког система. У том смислу, Бања Лука је привилегованија од било ког другог града у БиХ, укључујућу и Сарајево. Због свог географског положаја и енергије у области уметности, она има невероватне потенцијале. У овом тренутку, кад се погледа простор некадашње Југославије, тешко може да се пронађе неки град у којем постоји таква креативна флуктуација, када је савремена уметност у питању.
* ГЛAС: Шта ви можете да урадите у правцу афирмације ликовних умјетности и промовисања људи који се баве савременом умјетношћу са позиције помоћника министра културе?
ДИМИТРИЈЕВИЋ: Себе пре свега доживљавам као историчара уметности и овај посао схватам као рад на одређено време, пошто не видим себе као некога ко би се бавио политиком. Ликовне уметности су у оквиру некакве званичне културне политике у Србији увек биле најмање подржаване, зато што су за политичаре вероватно мање атрактивне од филма или позоришта. Мислим да се и ту ствари почињу мењати, али пре свега за потпуни преображај потребна је промена унутар образовног система, јер док се образовни систем и начин образовања у уметности не промени тешко може да се говори о напретку у пољу визуелне културе.
* ГЛAС: Који су проблеми савремене умјетности данас у Србији и да ли се може говорити о нечему као што је опасност од хиперпродукције?
ДИМИТРИЈЕВИЋ: Увек постоји опасност од инфлације. Међутим, постоји још један већи проблем, а то је начин третирања уметности у ситуацији када се она стално мења. У том смислу поставља се питање да ли уметничке академије морају да се мењају у складу са променама у уметности, јер у супротном настаје велики јаз између образовања и уметности и онога што уметност жели да буде? Битан је, такође, и начин на који се уметност показује људима. Изложба СПAПОРТ отвара могућност да се предочи како се уметност може појавити у свакој могућој ситуацији и простору и да је веома важно доживети другачије искуство гледања. Немогуће је да се оваква изложба организује у Београду, у некаквим вангалеријским просторима. Видите, Октобарски салон који је тренутно у току скоро увек се догађа у уобичајеним просторима за излагање уметности.
Увек постоји мистификација да је неко привилегован или мање привилегован. Та врста критике и мени је била блиска. Aли све више сам убеђен да од тога нема ништа. Суштина је у истеривању одређене приче. Свако ко стоји иза неке своје тезе, као уметник мора да изађе на крај с њом и да уради нешто да је покаже - рекао је Бранислав Димитријевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике