Бра­ни­слав Ди­ми­три­је­вић: Отпор са­вре­ме­ној умје­тнос­ти

Дејан Вујанић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Бра­ни­слав Ди­ми­три­је­вић: Отпор са­вре­ме­ној умје­тнос­ти

Отпор са­вре­ме­ној уме­тнос­ти ни­је са­мо спе­ци­фи­кум на­ше сре­ди­не. Сву­где у све­ту пос­то­ји кон­зер­ва­ти­вни отпор пре­ма овој врсти уме­тнос­ти, упра­во за­то што са­вре­ме­на уме­тност има ту спо­со­бност пер­ма­нен­тног ек­спе­ри­мен­ти­сања и мењања и то људи ко­ји су кон­зер­ва­ти­вни­јих на­че­ла не мо­гу да ис­пра­те. То им иде на жив­це, узне­ми­ра­ва их, по­ред ос­та­лог за­то што го­во­ри о не­ким ства­ри­ма ко­је не же­ле да чу­ју.

Ово је за "Глас Српске" ре­као по­мо­ћник ми­нис­тра кул­ту­ре Ре­пу­бли­ке Срби­је, ис­то­ри­чар умје­тнос­ти Бра­ни­слав Ди­ми­три­је­вић ко­ји је и члан Са­вје­та СПA­ПОРТ-а.

* ГЛAС: Да ли Бања Лу­ка да­нас мо­же да се про­на­ђе на ре­ги­онал­ној ма­пи са­вре­ме­не умје­тнос­ти?

ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ­ВИЋ: Бања Лу­ка је у овом тре­нут­ку во­де­ћи град у БиХ у сми­слу пажње ко­ја се по­све­ћу­је са­вре­ме­ној уме­тнос­ти. По­ред то­га што пос­то­ји Му­зеј са­вре­ме­не умје­тнос­ти, ко­ји је изу­зе­тно акти­ван, по­се­бну пажњу при­вла­чи де­ла­тност умје­тни­чке асо­ци­ја­ци­је "Про­ток" ко­ја је по­кре­ну­ла изло­жбу СПA­ПОРТ. То су за­је­дно са Aка­де­ми­јом умје­тнос­ти, ја­ко ва­жне чињени­це у је­дном на­го­ве­шта­ју не­ка­квог уме­тни­чког сис­те­ма. У том сми­слу, Бања Лу­ка је при­ви­ле­го­ва­ни­ја од би­ло ког дру­гог гра­да у БиХ, укључу­ју­ћу и Са­ра­је­во. Због свог гео­граф­ског по­ло­жа­ја и енер­ги­је у облас­ти уме­тнос­ти, она има не­ве­ро­ва­тне по­тен­ци­ја­ле. У овом тре­нут­ку, кад се по­гле­да прос­тор не­ка­дашње Ју­го­сла­ви­је, те­шко мо­же да се про­на­ђе не­ки град у ко­јем пос­то­ји та­ква кре­ати­вна флу­кту­аци­ја, ка­да је са­вре­ме­на уме­тност у пи­тању.

* ГЛAС: Шта ви мо­же­те да ура­ди­те у прав­цу афир­ма­ци­је ли­ко­вних умје­тнос­ти и про­мо­ви­сања људи ко­ји се ба­ве са­вре­ме­ном умје­тнош­ћу са по­зи­ци­је по­мо­ћни­ка ми­нис­тра кул­ту­ре?

ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ­ВИЋ: Се­бе пре све­га до­живљавам као ис­то­ри­ча­ра уме­тнос­ти и овај по­сао схва­там као рад на одре­ђе­но вре­ме, по­што не ви­дим се­бе као не­ко­га ко би се ба­вио по­ли­ти­ком. Ли­ко­вне уме­тнос­ти су у окви­ру не­ка­кве зва­ни­чне кул­тур­не по­ли­ти­ке у Срби­ји увек би­ле нај­мање по­држа­ва­не, за­то што су за по­ли­ти­ча­ре ве­ро­ва­тно мање атра­кти­вне од фил­ма или по­зо­ри­шта. Ми­слим да се и ту ства­ри по­чињу мењати, али пре све­га за по­тпу­ни прео­бра­жај по­тре­бна је про­ме­на уну­тар обра­зо­вног сис­те­ма, јер док се обра­зо­вни сис­тем и на­чин обра­зо­вања у уме­тнос­ти не про­ме­ни те­шко мо­же да се го­во­ри о на­прет­ку у пољу ви­зу­ел­не кул­ту­ре.  

* ГЛAС: Ко­ји су про­бле­ми са­вре­ме­не умје­тнос­ти да­нас у Срби­ји и да ли се мо­же го­во­ри­ти о не­че­му као што је опа­сност од хи­пер­про­ду­кци­је?

ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ­ВИЋ: Увек пос­то­ји опа­сност од ин­фла­ци­је. Ме­ђу­тим, пос­то­ји још је­дан ве­ћи про­блем, а то је на­чин тре­ти­рања уме­тнос­ти у си­ту­аци­ји ка­да се она стал­но мења. У том сми­слу пос­тавља се пи­тање да ли уме­тни­чке ака­де­ми­је мо­ра­ју да се мењају у скла­ду са про­ме­на­ма у уме­тнос­ти, јер у су­про­тном нас­та­је ве­ли­ки јаз изме­ђу обра­зо­вања и уме­тнос­ти и оно­га што уме­тност же­ли да бу­де? Би­тан је, та­ко­ђе, и на­чин на ко­ји се уме­тност по­ка­зу­је људи­ма. Изло­жба СПA­ПОРТ отва­ра мо­гу­ћност да се пре­до­чи ка­ко се уме­тност мо­же по­ја­ви­ти у сва­кој мо­гу­ћој си­ту­аци­ји и прос­то­ру и да је ве­ома ва­жно до­жи­ве­ти дру­га­чи­је ис­кус­тво гле­дања. Не­мо­гу­ће је да се ова­ква изло­жба ор­га­ни­зу­је у Бео­гра­ду, у не­ка­квим ван­га­ле­риј­ским прос­то­ри­ма. Ви­ди­те, Окто­бар­ски са­лон ко­ји је тре­ну­тно у то­ку ско­ро увек се до­га­ђа у уоби­ча­је­ним прос­то­ри­ма за изла­гање уме­тнос­ти.

По­влаш­ће­ни умје­тни­ци

Увек пос­то­ји мис­ти­фи­ка­ци­ја да је не­ко при­ви­ле­го­ван или мање при­ви­ле­го­ван. Та врста кри­ти­ке и ме­ни је би­ла блис­ка. Aли све ви­ше сам убе­ђен да од то­га не­ма ни­шта. Су­шти­на је у ис­те­ри­вању одре­ђе­не при­че. Сва­ко ко сто­ји иза не­ке сво­је те­зе, као уме­тник мо­ра да иза­ђе на крај с њом и да ура­ди не­што да је по­ка­же - ре­као је Бра­ни­слав Ди­ми­три­је­вић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.