Брана Црнчевић - Кафане ми највише узимају времена

Ћопић је један од највећих српских писаца чије је дело погрешно кодификовано. Једни су запамтили његове књиге које су стварно сјајне, које је он писао у тешком грчу и у борби са самим собом, али бриљантно. Завршио је како је завршио али је он био најхрабрија кукавица на свету - рекао је то за "Глас Српске" књижевник Брана Црнчевић, који је недавно гостовао у приједорској "Галерији 96".

Током вечери као гост-домаћин разговарао је са публиком о друштвеним приликама о томе што живимо и како живимо.  

Црнчевић је остварио оно о чему сваки новинар сања а то је да "људи иду да купе новине због његовог текста". Потврдили су и многи Приједорчани да су "Дугу" куповали због њега. Овај мајстор анегдота, афористичар, новинар, пише дуже од 50 година, аутор је 22 књиге.

Видио је дјелић краљевине као дијете, као избјеглица био је свједок Другог свјетског рата али је видио  сјај и мрачни дио историје Брозове Југославије, Милошевићеву Југославију. Годинама је био успјешан уредник "Јежа" за који каже да је био националистички лист који је дотјерао тираж на 70.000 примјерака.      

* ГЛAС: У својој "Књизи задушници" дотакли сте многе своје познанике и пријатеље Борислава Михајловића Михиза, Бранка Ћопића, Слободана Пенезића Крцуна Зорана Радмиловића, Милоша Црњанског и друге. Шта сте том књигом хтјели да поручите  читаоцима?

ЦРНЧЕВИЋ: Обични људи пишу мемоаре, ја сам одлучио да пишем задушнице, јер оно што се догађало другима догађало се и мени па сам за јунаке неког њиховог и свог животописа изабрао начин да опишем своје дружење са њима или своје разумевање тих личности или одређивању њиховог места у животу престонице тамо где смо сви живели заједно.

* ГЛAС: Управо сте завршили роман који се зове "Чувари пепела" и који ће из штампе изаћи у септембру и надамо се убрзо потом стићи и до града на Сани.

ЦРНЧЕВИЋ: Да то је роман без дистанце, значи почиње негде од "ен" доба а завршава се прекјуче. Ту покушавам да докажем да је теорија дистанце литерарно исправна, али да се мора нарушити да би се рекла истина о добу и времену у којем живимо. Књига ће из штампе изаћи 1. септембра па ћемо правити разне промоције и стићи ће књига и до Приједора.

* ГЛAС: Да ли су они које помињете у својим књигама оставили посебан траг у вашем животу и да ли бисте неког посебно издвојили?

ЦРНЧЕВИЋ: Ја све људе, жене, љубави, доживљаје сматрам трагом у животу и све пријатеље сматрам трагом, јер да није тако не бих се уопште бавио писањем. Чак и писац ма колико се правио скроман како ја кажем у једној песми, осврћемо се на свој живот драг с тајном надом да смо оставили траг. Цела ствар и јесте у томе што је писачка жеља примарна да остави траг о свом постојању и о људима који су постојали у времену док је он постојао.

* ГЛAС: Да ли књижевност има мјесто које заслужује?

ЦРНЧЕВИЋ: Деветнаести век је златно доба књижевности, у дведесетом веку књижевност је мало изгубила примат, јер су се појавиле дисциплине које су некњижевне као што су телевизија, Интернет. Телевизија се још добро држи бар објави понекад добру драму, добар текст а Интернет је покушај да се од милиона људи направе писци који не знају о чему се ради.

* ГЛAС: Да ли се ви отимате модерним технологијама?

ЦРНЧЕВИЋ: Не, ја модерне технологије користим. Пишем на компјутеру, али ретко улазим у Интернет. Сматрам да је компјутер савршена писаћа машина.

* ГЛAС: Гдје највише проводите времена?

ЦРНЧЕВИЋ: Проводим највише време у читању и писању и у кафанама, оне ми највише узимају времена.

Брозово вријеме

* ГЛAС: Шта бисте рекли о себи?

ЦРНЧЕВИЋ: Када бих говорио о себи рекао бих да сам највише поносан на оно што сам писао и говорио у Брозово време, али не кажем да ту има неке моје заслуге или неких мојих пријатеља који су били салонски антикомунисти. Држава је била моћна једно време, живео сам у и у моћно време те државе и нисам јој могао ништа, једино сам се трудио да ни она мени не може ништа, да ме у том сукобу мишљења не поведе до краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.