Brana Crnčević - Kafane mi najviše uzimaju vremena

Ćopić je jedan od najvećih srpskih pisaca čije je delo pogrešno kodifikovano. Jedni su zapamtili njegove knjige koje su stvarno sjajne, koje je on pisao u teškom grču i u borbi sa samim sobom, ali briljantno. Završio je kako je završio ali je on bio najhrabrija kukavica na svetu - rekao je to za "Glas Srpske" književnik Brana Crnčević, koji je nedavno gostovao u prijedorskoj "Galeriji 96".

Tokom večeri kao gost-domaćin razgovarao je sa publikom o društvenim prilikama o tome što živimo i kako živimo.  

Crnčević je ostvario ono o čemu svaki novinar sanja a to je da "ljudi idu da kupe novine zbog njegovog teksta". Potvrdili su i mnogi Prijedorčani da su "Dugu" kupovali zbog njega. Ovaj majstor anegdota, aforističar, novinar, piše duže od 50 godina, autor je 22 knjige.

Vidio je djelić kraljevine kao dijete, kao izbjeglica bio je svjedok Drugog svjetskog rata ali je vidio  sjaj i mračni dio istorije Brozove Jugoslavije, Miloševićevu Jugoslaviju. Godinama je bio uspješan urednik "Ježa" za koji kaže da je bio nacionalistički list koji je dotjerao tiraž na 70.000 primjeraka.      

* GLAS: U svojoj "Knjizi zadušnici" dotakli ste mnoge svoje poznanike i prijatelje Borislava Mihajlovića Mihiza, Branka Ćopića, Slobodana Penezića Krcuna Zorana Radmilovića, Miloša Crnjanskog i druge. Šta ste tom knjigom htjeli da poručite  čitaocima?

CRNČEVIĆ: Obični ljudi pišu memoare, ja sam odlučio da pišem zadušnice, jer ono što se događalo drugima događalo se i meni pa sam za junake nekog njihovog i svog životopisa izabrao način da opišem svoje druženje sa njima ili svoje razumevanje tih ličnosti ili određivanju njihovog mesta u životu prestonice tamo gde smo svi živeli zajedno.

* GLAS: Upravo ste završili roman koji se zove "Čuvari pepela" i koji će iz štampe izaći u septembru i nadamo se ubrzo potom stići i do grada na Sani.

CRNČEVIĆ: Da to je roman bez distance, znači počinje negde od "en" doba a završava se prekjuče. Tu pokušavam da dokažem da je teorija distance literarno ispravna, ali da se mora narušiti da bi se rekla istina o dobu i vremenu u kojem živimo. Knjiga će iz štampe izaći 1. septembra pa ćemo praviti razne promocije i stići će knjiga i do Prijedora.

* GLAS: Da li su oni koje pominjete u svojim knjigama ostavili poseban trag u vašem životu i da li biste nekog posebno izdvojili?

CRNČEVIĆ: Ja sve ljude, žene, ljubavi, doživljaje smatram tragom u životu i sve prijatelje smatram tragom, jer da nije tako ne bih se uopšte bavio pisanjem. Čak i pisac ma koliko se pravio skroman kako ja kažem u jednoj pesmi, osvrćemo se na svoj život drag s tajnom nadom da smo ostavili trag. Cela stvar i jeste u tome što je pisačka želja primarna da ostavi trag o svom postojanju i o ljudima koji su postojali u vremenu dok je on postojao.

* GLAS: Da li književnost ima mjesto koje zaslužuje?

CRNČEVIĆ: Devetnaesti vek je zlatno doba književnosti, u dvedesetom veku književnost je malo izgubila primat, jer su se pojavile discipline koje su neknjiževne kao što su televizija, Internet. Televizija se još dobro drži bar objavi ponekad dobru dramu, dobar tekst a Internet je pokušaj da se od miliona ljudi naprave pisci koji ne znaju o čemu se radi.

* GLAS: Da li se vi otimate modernim tehnologijama?

CRNČEVIĆ: Ne, ja moderne tehnologije koristim. Pišem na kompjuteru, ali retko ulazim u Internet. Smatram da je kompjuter savršena pisaća mašina.

* GLAS: Gdje najviše provodite vremena?

CRNČEVIĆ: Provodim najviše vreme u čitanju i pisanju i u kafanama, one mi najviše uzimaju vremena.

Brozovo vrijeme

* GLAS: Šta biste rekli o sebi?

CRNČEVIĆ: Kada bih govorio o sebi rekao bih da sam najviše ponosan na ono što sam pisao i govorio u Brozovo vreme, ali ne kažem da tu ima neke moje zasluge ili nekih mojih prijatelja koji su bili salonski antikomunisti. Država je bila moćna jedno vreme, živeo sam u i u moćno vreme te države i nisam joj mogao ništa, jedino sam se trudio da ni ona meni ne može ništa, da me u tom sukobu mišljenja ne povede do kraja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.