Бошко Пулетић: Бијељини неопходан професионални театар

Са Љиљаном Благојевић се познајем дуги низ година и са великом радошћу сам прихватио да играм у њеној представи "Вирус". Други велики разлог је тај што је то једна од најбољих драма нашег великог писца Синише Ковачевића.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" београдски глумац Бошко Пулетић, којег је бањалучка публика имала прилику да гледа у представи "Вирус" бијељинског театра "У бунту", коју је режирала позната глумица Љиљана Благојевић.

- Оно што ми је била посебна част јесте то што сам имао прилику да играм са овим изузетним младим људима и што сам био део стварања и раста њиховог позоришта. Лепо је учествовати у рађању једног позоришта и мислим да Бијељина одавно заслужује театар - додао је Пулетић.

* ГЛAС: Како је ова генерација младих глумаца изнијела на сцену представу "Вирус"?

ПУЛЕТИЋ: Заиста морам да истакнем да су то изузетно талентовани, вредни и лепо васпитани млади људи. Текст "Вируса" је дошао у право време и недопустиво мало се пише и прича о томе. Нажалост, наше друштво овакве теме још увек гура под тепих, јер људи који носе AIDS су обележени, гурнути у страну. Драгоценост Синишиног текста је у томе што је он погодио ту лепу нијансу да ми када говоримо о томе врло смо широки и разумемо тај проблем. Међутим, оног тренутка када постанемо лично заинтересовани, када је у питању наше дете, ми потпуно променимо мишљење, нарогушимо се и спремни смо да се бранимо. Ова представа говори о томе и мислим да то публика препознаје. Цела та породица се током представе буквално преврне наопако и ми их заправо видимо какви у ствари јесу.

* ГЛAС: Са глумачким ансамблом "У бунту" радили сте на три представе. Можете ли нам открити о којим представама је ријеч?

ПУЛЕТИЋ: Прво сам режисерски урадио скраћену верзију "Коштане" са само три лика. Коштану игра талентована Јелена Ђукановић, студент треће године пред којом је, надам се, велика будућност и то не само глумачка, јер она поседује и изузетне вокалне способности. Са огромним успехом ову представу смо играли у Швајцарској и Немачкој. Другу представу коју сам покушао да направим је представа о ђенералу Михаиловићу, о његовој последњој ноћи пред стрељање. Ову представу такође активно играмо. И наравно "Вирус", у којем играм оца чије је дете заражено HIV-ом. Три представе у само годину. Кад мало боље размислим, нисам до овог разговора ни био свестан колико сам везан за Бијељину.

* ГЛAС: Поред глуме, бавите се режијом и пишете драме. Како "комуницирате" са свим тим пословима?

ПУЛЕТИЋ: Све ја то сматрам једним послом. Ја нисам прави редитељ. Ја сам глумац који је, гледајући велике редитеље како раде, учио од њих. Када сам дошао у ситуацију, пре неких десетак година, да због недостатка новца да платим редитеља сам узмем тај посао у своје руке, схватио сам да, у ствари, могу и то да радим. Много су ми и колеге помогле, али позориште је такво да се јако брзо навикнете и научите све да радите. Међутим, свака следећа представа је другачија, нови изазов, нов волумен. Тако да у позоришту никада не можете све да научите у потпуности, свака новина вам је непознаница и зато увек и изнова идете из почетка.

Млади

* ГЛAС: Шта је то што Вас покреће и даје енергију за тако предан рад, с обзиром на то да сте толико дуго на сцени?

ПУЛЕТИЋ: Искрен да вам будем, сам себе понекад изненадим. Aли када сте међу позитивним људима, када сте међу младим људима који су енергични, онда вас они понесу и носе. Понекад и не приметим када сам треба нешто да урадим, а вероватно то сам не бих ни стигао да нисам поред њих. Младост је нестрпљива, она не чека, жели да иде напред и брзо. Уживам да радим са њима и то ми даје сву енергију да их пратим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.