Boško Puletić: Bijeljini neophodan profesionalni teatar

Sa Ljiljanom Blagojević se poznajem dugi niz godina i sa velikom radošću sam prihvatio da igram u njenoj predstavi "Virus". Drugi veliki razlog je taj što je to jedna od najboljih drama našeg velikog pisca Siniše Kovačevića.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" beogradski glumac Boško Puletić, kojeg je banjalučka publika imala priliku da gleda u predstavi "Virus" bijeljinskog teatra "U buntu", koju je režirala poznata glumica Ljiljana Blagojević.

- Ono što mi je bila posebna čast jeste to što sam imao priliku da igram sa ovim izuzetnim mladim ljudima i što sam bio deo stvaranja i rasta njihovog pozorišta. Lepo je učestvovati u rađanju jednog pozorišta i mislim da Bijeljina odavno zaslužuje teatar - dodao je Puletić.

* GLAS: Kako je ova generacija mladih glumaca iznijela na scenu predstavu "Virus"?

PULETIĆ: Zaista moram da istaknem da su to izuzetno talentovani, vredni i lepo vaspitani mladi ljudi. Tekst "Virusa" je došao u pravo vreme i nedopustivo malo se piše i priča o tome. Nažalost, naše društvo ovakve teme još uvek gura pod tepih, jer ljudi koji nose AIDS su obeleženi, gurnuti u stranu. Dragocenost Sinišinog teksta je u tome što je on pogodio tu lepu nijansu da mi kada govorimo o tome vrlo smo široki i razumemo taj problem. Međutim, onog trenutka kada postanemo lično zainteresovani, kada je u pitanju naše dete, mi potpuno promenimo mišljenje, narogušimo se i spremni smo da se branimo. Ova predstava govori o tome i mislim da to publika prepoznaje. Cela ta porodica se tokom predstave bukvalno prevrne naopako i mi ih zapravo vidimo kakvi u stvari jesu.

* GLAS: Sa glumačkim ansamblom "U buntu" radili ste na tri predstave. Možete li nam otkriti o kojim predstavama je riječ?

PULETIĆ: Prvo sam režiserski uradio skraćenu verziju "Koštane" sa samo tri lika. Koštanu igra talentovana Jelena Đukanović, student treće godine pred kojom je, nadam se, velika budućnost i to ne samo glumačka, jer ona poseduje i izuzetne vokalne sposobnosti. Sa ogromnim uspehom ovu predstavu smo igrali u Švajcarskoj i Nemačkoj. Drugu predstavu koju sam pokušao da napravim je predstava o đeneralu Mihailoviću, o njegovoj poslednjoj noći pred streljanje. Ovu predstavu takođe aktivno igramo. I naravno "Virus", u kojem igram oca čije je dete zaraženo HIV-om. Tri predstave u samo godinu. Kad malo bolje razmislim, nisam do ovog razgovora ni bio svestan koliko sam vezan za Bijeljinu.

* GLAS: Pored glume, bavite se režijom i pišete drame. Kako "komunicirate" sa svim tim poslovima?

PULETIĆ: Sve ja to smatram jednim poslom. Ja nisam pravi reditelj. Ja sam glumac koji je, gledajući velike reditelje kako rade, učio od njih. Kada sam došao u situaciju, pre nekih desetak godina, da zbog nedostatka novca da platim reditelja sam uzmem taj posao u svoje ruke, shvatio sam da, u stvari, mogu i to da radim. Mnogo su mi i kolege pomogle, ali pozorište je takvo da se jako brzo naviknete i naučite sve da radite. Međutim, svaka sledeća predstava je drugačija, novi izazov, nov volumen. Tako da u pozorištu nikada ne možete sve da naučite u potpunosti, svaka novina vam je nepoznanica i zato uvek i iznova idete iz početka.

Mladi

* GLAS: Šta je to što Vas pokreće i daje energiju za tako predan rad, s obzirom na to da ste toliko dugo na sceni?

PULETIĆ: Iskren da vam budem, sam sebe ponekad iznenadim. Ali kada ste među pozitivnim ljudima, kada ste među mladim ljudima koji su energični, onda vas oni ponesu i nose. Ponekad i ne primetim kada sam treba nešto da uradim, a verovatno to sam ne bih ni stigao da nisam pored njih. Mladost je nestrpljiva, ona ne čeka, želi da ide napred i brzo. Uživam da radim sa njima i to mi daje svu energiju da ih pratim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.