Боро Капетановић: Цијеним писца који одбије награду

ПРИЈЕДОР - Увијек сам био за једноставност. Једноставност воде која тече. Једноставност орла у лету. Једноставност лимара кад прави олук. Једноставност мајке кад доји дијете. Једноставност и уживање у оном што се ради, то је поезија - рекао је за "Глас Српске" пјесник Боро Капетановић, који ових дана обиљежава 35 година стваралаштва.

Капетановић, поријеклом из Санског Моста, познат је по својим пјесмама, колумнама, записима који су излазили на страницама дневне, омладинске, студентске, ревијалне и књижевне штампе од 1972. године. Објавио је 30 књига, побрао бројне књижевне награде, а тренутно живи и ради у Бањој Луци.

У години када обиљежава 35 година рада објавио је поему "Четири црне ливаде", приређена му је књига изабраних пјесама о Санском Мосту, а имао је и бројне сусрете са читалачком публиком, по чему је препознатљив.

* ГЛAС: Иза Вас је 35 година рада, како бисте оцијенили тај период?

КAПЕТAНОВИЋ: Мајка ми је, када сам пошао, дала један врло практичан савјет: "Сине, кад год не знаш шта да кажеш, говори истину." Истина је да се ја трудим да што мање говорим о себи, да овај јубилеј и не истичем као неки посебан мој допринос поетском стварању на овим просторима и не знам зашто ми се суше уста кад говорим о себи, зато то и избјегавам да наглашавам. Највише волим сценске наступе и у години у којој обиљежавам овај, да кажем јубилеј, памтићу једно септембарско вече у Црвенки и ово бијело вече у Приједору.

* ГЛAС: Шта мислите о издаваштву на подручју Републике Српске?

КAПЕТAНОВИЋ: Овдје су људи научили да о свему имају своје мишљење, и требамо га имати, али је увијек питање колико је оно компетентно. Ја могу размишљати и о фудбалу и о атомској физици, али ја нисам позван за то. Што се тиче издавачке дјелатности у Републици Српској, немам неко високо мишљење јер мислим да ми то и немамо. Имамо само оно дођеш, платиш, објавиш и то је то. То је као у продавници, хоћеш нешто да имаш, то мораш да платиш.

* ГЛAС: Пјевали сте о љубави, о родољубљу, дотакли се социјале, гдје сте се најбоље налазили?

КAПЕТAНОВИЋ: То је као када бисте питали које отац дијете највише воли. Сад ће изаћи једна књига које се зове "Козерија" и ту сам, рецимо, осјетио неизмјерну љубав. И то моје цјелокупно пјевање могло би се сврстати у шест-седам фаза као што су лирска минијатура, еротске ругалице, љубавна поезија, патриотска поезија, поезија за дјецу, биљешке, а сада и козерије. Све их волим на свој начин.

* ГЛAС: Добитник сте више значајних награда, а једном сте изјавили да највише цијените оне који одбију награду?

КAПЕТAНОВИЋ: То би требао бити савјет младом писцу. Ја сам то рекао и да сам сад млад, да почињем да пишем, одбијао бих све награде до оне главне награде и тиме бих задржао неко своје поштење да сваком кажем: "Е ти ниси заслужио, а ти си заслужио." Стога цијеним оне који одбијају све награде, јер сматрам да ако се већ почну примати, нема смисла да једну примите, а другу одбијете.

* ГЛAС: Надомак сте родног краја, а ипак не у родном граду. Да ли Вам то ствара осјећај да сте пјесник у изгнанству?

КAПЕТAНОВИЋ: Свуда се у Републици Српској осјећам као домаћи, био у Шамцу, Новом Граду, а посебно у Приједору, који сматрам својим ширим завичајем. Читава Крајина је моја кућа и нигдје се на српским просторима не осјећам као изгнаник, нити избјеглица.

Стваралаштво

Између прве књиге пјесама "Песмовано доба" и посљедње објављене "Сумраци изнад снијега" низали су се, између осталих, наслови "Како се калио Боро", "Црнка и лешник", "Пастухове елегије", "Ветераново причешће и књига о бику", "Нису ласте будаласте", "Џез рата", "Дрипачки ноктурно", "Шампиони паланачких тротоара" и "Рижа и барут".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.