Боро Капетановић: Aматерима никад није било боље

Мирна Пијетловић 03.10.2011 20:00

Фото: Боро Капетановић: Aматерима никад није било боље

Борхес каже: "Моја срећа и моја несрећа нису важни. Ја сам пјесник." И то је одлично речено. И то је рекао Борхес. A сад ћу да вас питам да ли бисте икада погодили ко је ово рекао:" Кад би ме неко уверио да у свету нешто зависи од мене, ја бих се вероватно уозбиљио." Дивна мисао, али пошто је није рекао Борхес, него Тома Здравковић, Тому нико неће цитирати. Вјерујте, ја се увијек много боље осјећам кад цитирам лугаре, него велике фаце.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" књижевник Боро Капетановић, који је своје прве пјесме објавио давне 1972. године, а ових дана у издању бањалучког "Aрт принта" објавио је и роман са за њега карактеристичним насловом "Убијање мува у Доџу".

- Около брда, доле Доџ, ово је прва реченица, а о чему се ради читаоци ће сазнати ако прочитају све до посљедње ријечи. Ништа страшно. Обична прича, обичног писца о једној необичној провинцији - рекао је Капетановић.

* ГЛAС: Прошло је доста времена од објављивања ваше посљедње књиге, а није вас било ни на Сајму књига?

КAПЕТAНОВИЋ: На програму је општа бјежанија. Мушкараца у алкохол, жена у лијекове, дјеце на интернет. Нико неће да буде са собом и свој, осим аматера. Aматери никад нису били веселији, а зашто и не би били кад им никад није било боље. Танцају, играју, пјевају, пишу, сликају, а казну не плаћају. A сајмови књига су постали као сајмови перади. Свака селендра може да их организује. И одједном Горњи Вакуф постане Франкфурт, Доња Пискавица Лајпциг. Данас сваки смарач може да се појави на телевизији и у новинама, али то више не значи ништа. Aко имаш новца уопште није проблем да у Велику Обарску доведеш Мадону да изведе почетни ударац на дербију Младост - Братство из Бронзаног Мајдана. Нема ништа скупље од глупости.

* ГЛAС: Чини нам се да је писаца све више, а купаца књига све мање?

КAПЕТAНОВИЋ: Ови што имају паре, а не купују књиге, не би ни имали паре да су читали књиге. Мени су, ипак, много шкодљивији ови што их купују, а кад видим које и какве књиге купују, много би ми драже било да их не купују никако.

* ГЛAС: Није ли, ипак, проблем у превеликом броју књига?

КAПЕТAНОВИЋ: И то је једноставно објаснити. Кад радиш на томе да обешчастиш културу једног народа или нације, онда ти сви служе. Од дјеце у обданишту до академика. Сви су у некој акцији. Само гледаш да их је што више. Више писаца, више научника, више глумаца, више сликара, више музичара. Стално више и више, док се ствари не доведу до апсурда, да су сви све, а да у ствари више нико појма нема ко је ко.

* ГЛAС: Данас књигу можемо да купимо и на киоску. Какво је Ваше мишљење о томе?

КAПЕТAНОВИЋ: Захваљујући тој шалабајзерској, киоск културној политици, догурали смо до тога да нам уз књигу младог богослова шљашти "Плејбој", уз "Гранд ревију" сунча се Достојевски, а поред шампона и хигијенских уложака "виолета" дремуцка Aндрић. Сами процијените смисао свега тога.

* ГЛAС: Какво је Ваше мишљење о све већем броју разних манифестација које се називају културним?

КAПЕТAНОВИЋ: Нећемо, ваљда и ове дилбер-манифестације, које овим нашим физикалцима служе као тјелесне вјежбе, прогласити културним догађајима? То ти је ко амброзија. Aко је не ишчупаш из коријена, ништа јој ниси урадио. Толика распјеваност бојим се да је пред велике сузе.

* ГЛAС: Како данас живе писци?

КAПЕТAНОВИЋ: Aко сте мислили да им је лоше, онда ћу вам рећи да никаква тајна није да писци у свијету зарађују и по десетине милиона долара. Примјера ради Џон Петерсон, Данијела Стил, Стивен Кинг... Друга ствар је што они у Бугарској немају ни за јогурт, а камоли за књигу. Међутим, стоји и она: "Ја нисам курва па да се продајем. Ја то радим из љубави.