Борка Томовић: Цват липе на Балкану занимљиво искуство

Серија Ивана Стефановића "Цват липе на Балкану" је још један од великих и важних пројеката Радио-телевизије Србије и лепо је бити део тима, па макар и у малој улози каква је моја.

Радећи на тој улози обновила сам познавање система рада на телевизији, који је потпуно другачији од позоришта. A што се саме улоге тиче, Диди Валић је одважна и храбра жена, и занимљиво је било проћи кроз њена искуства и начин на који их је пролазила.

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" београдска глумица Борка Томовић, коју је телевизијска публика упознала путем улога у серијама "М(ј)ешовити брак" и "Љубав, навика, паника". Томовићева има велики број улога у представама београдских позоришта, а најновија рола јој је у серији "Цват липе на Балкану", рађеној по истоименом роману Гордане Куић.

- Глумци стварно имају прилику да кроз улоге упознају и себе, да размисле како би сами реаговали у неким ситуацијама, које им се у животу никада не би десиле - каже Борка Томовић.

* ГЛAС: Играте и у представи "Келерабе су здраве" коју је по свом тексту режирала Милица Краљ. Шта је за Вас било најинспиративније док сте градили свој лик и како доживљавате ту представу?

ТОМОВИЋ: Рад на тој представи је почео тако што смо се нас петоро (Милица Краљ као редитељка, Марко Живић, Милица Зарић, Иван Зарић и ја као глумци) окупили у жељи да нешто радимо заједно. Нисмо одмах знали ни шта, ни где, али имали смо много добре воље и ентузијазма. И самим тим, ништа нас није ограничавало, имали смо потпуну слободу у избору текста, начину рада, свему… И то је довољно да рад буде инспиративан, та количина слободе, а доказ за то је што смо се на крају толико међусобно инспирисали да је редитељка сама написала комад, и то за сваког од нас улогу баш онакву каква му највише одговара! И кад је систем рада такав, и резултат мора да буде добар, а ова представа је доказ.

* ГЛAС: Да ли је познато када ће бити премијера Вашег првог играног филма "Јелена, Катарина, Марија", који сте снимали у Њујорку. Можете ли се присјетити каква је била атмосфера на снимању овог филма Никите Миливојевића?

ТОМОВИЋ: Нажалост, још не знам када ће бити премијера тог филма, и сама је једва чекам. A што се тиче атмосфере, за мене је била дивна. Све ми се поклопило, то ми је био први филм, па се још снимао у Њујорку, па још са тако добром глумачком екипом и даровитим и креативним сарадницима из целог света.

* ГЛAС: Спремате ли неке нове улоге и о чему је ријеч?

ТОМОВИЋ: Осим представе "Келерабе су здраве", у готово исто време је била и премијера наведене "Школе рокенрола", по тексту Милене Деполо и у режији Бобана Скерлића, представа која позива младе гледаоце да науче да без стида и задршке изражавају сопствени став, што мислим да је веома важна порука у данашње време. У сваком случају, ове две представе припремала сам паралелно, тако да ми је сада дошао дугоочекивани тренутак да се мало одморим. То у мом случају не значи да не радим ништа, већ готово сваки дан играм у својим старим насловима.

Представе за дјецу

* ГЛAС: Много улога сте остварили и у представама за дјецу у Позоришту "Бошко Буха". У чему је највећа драж игре за најмлађу публику?

ТОМОВИЋ: У Позоришту "Бошко Буха" почела сам улогама принцеза, а што сам старија, то ми се дијапазон више шири, толико да у најновијој представи "Школа рокенрола" играм главног негативца, ригидну и строгу директорку једне школе. Драж игре за најмлађе је у њиховим неспутаним реакцијама, они нису усиљени, кажу све што мисле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.