Borka Tomović: Cvat lipe na Balkanu zanimljivo iskustvo

Serija Ivana Stefanovića "Cvat lipe na Balkanu" je još jedan od velikih i važnih projekata Radio-televizije Srbije i lepo je biti deo tima, pa makar i u maloj ulozi kakva je moja.

Radeći na toj ulozi obnovila sam poznavanje sistema rada na televiziji, koji je potpuno drugačiji od pozorišta. A što se same uloge tiče, Didi Valić je odvažna i hrabra žena, i zanimljivo je bilo proći kroz njena iskustva i način na koji ih je prolazila.

Rekla je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" beogradska glumica Borka Tomović, koju je televizijska publika upoznala putem uloga u serijama "M(j)ešoviti brak" i "Ljubav, navika, panika". Tomovićeva ima veliki broj uloga u predstavama beogradskih pozorišta, a najnovija rola joj je u seriji "Cvat lipe na Balkanu", rađenoj po istoimenom romanu Gordane Kuić.

- Glumci stvarno imaju priliku da kroz uloge upoznaju i sebe, da razmisle kako bi sami reagovali u nekim situacijama, koje im se u životu nikada ne bi desile - kaže Borka Tomović.

* GLAS: Igrate i u predstavi "Kelerabe su zdrave" koju je po svom tekstu režirala Milica Kralj. Šta je za Vas bilo najinspirativnije dok ste gradili svoj lik i kako doživljavate tu predstavu?

TOMOVIĆ: Rad na toj predstavi je počeo tako što smo se nas petoro (Milica Kralj kao rediteljka, Marko Živić, Milica Zarić, Ivan Zarić i ja kao glumci) okupili u želji da nešto radimo zajedno. Nismo odmah znali ni šta, ni gde, ali imali smo mnogo dobre volje i entuzijazma. I samim tim, ništa nas nije ograničavalo, imali smo potpunu slobodu u izboru teksta, načinu rada, svemu… I to je dovoljno da rad bude inspirativan, ta količina slobode, a dokaz za to je što smo se na kraju toliko međusobno inspirisali da je rediteljka sama napisala komad, i to za svakog od nas ulogu baš onakvu kakva mu najviše odgovara! I kad je sistem rada takav, i rezultat mora da bude dobar, a ova predstava je dokaz.

* GLAS: Da li je poznato kada će biti premijera Vašeg prvog igranog filma "Jelena, Katarina, Marija", koji ste snimali u Njujorku. Možete li se prisjetiti kakva je bila atmosfera na snimanju ovog filma Nikite Milivojevića?

TOMOVIĆ: Nažalost, još ne znam kada će biti premijera tog filma, i sama je jedva čekam. A što se tiče atmosfere, za mene je bila divna. Sve mi se poklopilo, to mi je bio prvi film, pa se još snimao u Njujorku, pa još sa tako dobrom glumačkom ekipom i darovitim i kreativnim saradnicima iz celog sveta.

* GLAS: Spremate li neke nove uloge i o čemu je riječ?

TOMOVIĆ: Osim predstave "Kelerabe su zdrave", u gotovo isto vreme je bila i premijera navedene "Škole rokenrola", po tekstu Milene Depolo i u režiji Bobana Skerlića, predstava koja poziva mlade gledaoce da nauče da bez stida i zadrške izražavaju sopstveni stav, što mislim da je veoma važna poruka u današnje vreme. U svakom slučaju, ove dve predstave pripremala sam paralelno, tako da mi je sada došao dugoočekivani trenutak da se malo odmorim. To u mom slučaju ne znači da ne radim ništa, već gotovo svaki dan igram u svojim starim naslovima.

Predstave za djecu

* GLAS: Mnogo uloga ste ostvarili i u predstavama za djecu u Pozorištu "Boško Buha". U čemu je najveća draž igre za najmlađu publiku?

TOMOVIĆ: U Pozorištu "Boško Buha" počela sam ulogama princeza, a što sam starija, to mi se dijapazon više širi, toliko da u najnovijoj predstavi "Škola rokenrola" igram glavnog negativca, rigidnu i strogu direktorku jedne škole. Draž igre za najmlađe je u njihovim nesputanim reakcijama, oni nisu usiljeni, kažu sve što misle.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.