Борис Митић: Сатирични кадрови свакодневице

БAЊAЛУКA - Фестивали су једино место где се открију нови филмски језици и идеална прилика за упознавање других аутора и размену искустава.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" млади српски редитељ Борис Митић, истичући да је са документарним филмом јако тешко пробити се на телевизији, јер су "програм окупирале ријалити емисије".

Његов документарни филм "Довиђења, како сте", који је освојио велики број награда на престижним фестивалима широм свијета, приказан је и на овогодишњем "Краткофилу" у Бањалуци.

* ГЛAС: Основна идеја Вашег филма је сатирични српски афоризам. Како сте у то уградили ратну тематику?

МИТИЋ: Филм се бави једним терапеутско сатиричним погледом на све оне ружне ствари које нас окружују. Протекли рат је једна од тих екстремних манифестација која је нама блискија него неком другом. Aли опет сви ти афоризми који се баве ратном тематиком су тако одабрани да се баве универзалном ратном тематиком, а не само нашом. Сви афоризми који се дотичу сукоба те врсте могу да се схвате и као критика америчке спољне политике. На пример кад каже: "Хтели смо да се рат што пре заврши, зато смо га први и започели." Филм је толико богат и универзалан у својој симболици да ретко ко то у иностранству враћа на овај наш терен, нашу микросредину или ишчитавање неких коментара на тему наших ратова. То је критика целе те ратне машинерије која почиње много пре него што се запуца.

* ГЛAС: Материјал обилује парадоксима, који тјерају на смијех, али и сузе. Одакле идеја за такво нешто?

МИТИЋ: Хтео сам да филм буде илустрован једном врстом документарних кадрова који представљају пандан самим афоризмима - да то буду сатирични кадрови наше свакидашњице. Сатирични и парадоксални, а истовремено вишеслојни да би могли лепо да се играју са текстом који иде преко њих. Једна од ствари које су парадоксалне у визуелном смислу је та нека врста нове архитектуре. То су нека надзиђивања старих објеката или мегаломанско истицање неких симбола који се често манифестују кичастим приступом естетици и архитектури. Поред тога, у филму је било и чудних возила, надгробних споменика, чак и чудних пејзажа из којих је избијала сатира, неким природним распоредом ствари. Сваки кадар у филму је замишљен тако да не приказује оно што се види, него има пренесено значење.

* ГЛAС: Какве су реакције иностране публике на филм?

МИТИЋ: Прича некога депримира, неко бежи од ње, неко је коментарише на сатиричан начин. Главна реакција је једно велико поштовање према мом раду, али и према свима нама на овим просторима, због нашег борбеног духа према свему што нас окружује и што нам се дешавало.

* ГЛAС: Ваш филм је требало да добије и стрип издање. Шта је било са том причом?

МИТИЋ: Истина, требало је да се уради и стрип издање пре него што сам кренуо у саму промоцију филма, што би га распродало у рекордном року. Међутим, то је јако захтеван подухват у уметничком али и финансијском смислу. Мислим да је и мало касно сада за све то, јер сам пропустио тај моментум који сам имао када се филм појавио. Aли, никад се не зна...

Нови филм

* ГЛAС: Шта ново можемо очекивати од Бориса Митића?

МИТИЋ: Тренутно радим филм о феномену ничега. То је један луцкаст филм где ништа иде светом и коментарише неке наше ситуације са своје тачке гледишта, са аспекта ничега. Филм ће бити у документарној форми и врло друштвено критички, али и забаван и оригиналан. Отвара велике могућности и за игру и за грешке, али надам се да ћу кроз време игру да развијам, а грешке да елиминишем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.