Boris Mitić: Satirični kadrovi svakodnevice

BANjALUKA - Festivali su jedino mesto gde se otkriju novi filmski jezici i idealna prilika za upoznavanje drugih autora i razmenu iskustava.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" mladi srpski reditelj Boris Mitić, ističući da je sa dokumentarnim filmom jako teško probiti se na televiziji, jer su "program okupirale rijaliti emisije".

Njegov dokumentarni film "Doviđenja, kako ste", koji je osvojio veliki broj nagrada na prestižnim festivalima širom svijeta, prikazan je i na ovogodišnjem "Kratkofilu" u Banjaluci.

* GLAS: Osnovna ideja Vašeg filma je satirični srpski aforizam. Kako ste u to ugradili ratnu tematiku?

MITIĆ: Film se bavi jednim terapeutsko satiričnim pogledom na sve one ružne stvari koje nas okružuju. Protekli rat je jedna od tih ekstremnih manifestacija koja je nama bliskija nego nekom drugom. Ali opet svi ti aforizmi koji se bave ratnom tematikom su tako odabrani da se bave univerzalnom ratnom tematikom, a ne samo našom. Svi aforizmi koji se dotiču sukoba te vrste mogu da se shvate i kao kritika američke spoljne politike. Na primer kad kaže: "Hteli smo da se rat što pre završi, zato smo ga prvi i započeli." Film je toliko bogat i univerzalan u svojoj simbolici da retko ko to u inostranstvu vraća na ovaj naš teren, našu mikrosredinu ili iščitavanje nekih komentara na temu naših ratova. To je kritika cele te ratne mašinerije koja počinje mnogo pre nego što se zapuca.

* GLAS: Materijal obiluje paradoksima, koji tjeraju na smijeh, ali i suze. Odakle ideja za takvo nešto?

MITIĆ: Hteo sam da film bude ilustrovan jednom vrstom dokumentarnih kadrova koji predstavljaju pandan samim aforizmima - da to budu satirični kadrovi naše svakidašnjice. Satirični i paradoksalni, a istovremeno višeslojni da bi mogli lepo da se igraju sa tekstom koji ide preko njih. Jedna od stvari koje su paradoksalne u vizuelnom smislu je ta neka vrsta nove arhitekture. To su neka nadziđivanja starih objekata ili megalomansko isticanje nekih simbola koji se često manifestuju kičastim pristupom estetici i arhitekturi. Pored toga, u filmu je bilo i čudnih vozila, nadgrobnih spomenika, čak i čudnih pejzaža iz kojih je izbijala satira, nekim prirodnim rasporedom stvari. Svaki kadar u filmu je zamišljen tako da ne prikazuje ono što se vidi, nego ima preneseno značenje.

* GLAS: Kakve su reakcije inostrane publike na film?

MITIĆ: Priča nekoga deprimira, neko beži od nje, neko je komentariše na satiričan način. Glavna reakcija je jedno veliko poštovanje prema mom radu, ali i prema svima nama na ovim prostorima, zbog našeg borbenog duha prema svemu što nas okružuje i što nam se dešavalo.

* GLAS: Vaš film je trebalo da dobije i strip izdanje. Šta je bilo sa tom pričom?

MITIĆ: Istina, trebalo je da se uradi i strip izdanje pre nego što sam krenuo u samu promociju filma, što bi ga rasprodalo u rekordnom roku. Međutim, to je jako zahtevan poduhvat u umetničkom ali i finansijskom smislu. Mislim da je i malo kasno sada za sve to, jer sam propustio taj momentum koji sam imao kada se film pojavio. Ali, nikad se ne zna...

Novi film

* GLAS: Šta novo možemo očekivati od Borisa Mitića?

MITIĆ: Trenutno radim film o fenomenu ničega. To je jedan luckast film gde ništa ide svetom i komentariše neke naše situacije sa svoje tačke gledišta, sa aspekta ničega. Film će biti u dokumentarnoj formi i vrlo društveno kritički, ali i zabavan i originalan. Otvara velike mogućnosti i za igru i za greške, ali nadam se da ću kroz vreme igru da razvijam, a greške da eliminišem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.