Бојана Пејић: Читање умјетности кроз родне улоге

Кроз изложбу "Провера рода" колега уметника, њих око 250 из 24 земље, покушали смо да погледамо уметност у социјалистичком периоду од 1960-их до 1990-их година прошлог века, односно да видимо да ли можемо да препознајемо родне улоге у уметности.

Рекла је ово за "Глас Српске" историчарка умјетности проф. др Бојана Пејић, која је недавно Бањалучанима кроз предавање и слајд шоу представила импозантну изложбу "Провјера рода - мушкост и женскост у умјетности бившег комунистичког блока", која је презентована јавности на четири спрата Музеја модерне умјетности "Мумок" у Бечу.

- На уметничким делима имате социјално реалистичку слику мушкарца и жене који граде заједно кућу, све у духу равноправности полова, односно да се покаже да и жене могу да раде мушке послове. Међутим, када се користите феминистичком теоријом која се бави родним улогама и деконструкцијом те класичне женске улоге, онда смо покушали са тим теоретским апаратом који смо стекли од феминистичке теорије да видимо да ли можемо да читамо ту уметност која је раније стварана - појаснила је Пејићева.

Њен професионални мотив, истиче, за тај пројекат је чињеница да умјетност читавог региона који је убрзо послије Другог свјетског рата живио под знаком "српа и чекића" до сада није читана на феминистички начин.

- Изложба око 250 уметника је имала и сликарство и скулптуру и видео, као и цртеже. Мени је било битно да обратимо пажњу на источну Европу, зато што су све наше земље некако увек биле оријентисане ка западу. Када су кренули да пристижу радови, схватила сам да су из потпуно различитих земаља долазиле слике са истом тематиком, без обзира на то да ли су је радили мушкарац или жена - каже Пејићева.

Она истиче да је много тога научила радећи на овој изложби, јер се ипак радило о 24 земље, а није у свакој развијена феминистичка теорија. Е, управо је то, каже Пејићева, био задатак историчара умјетности.

- Иако уметнице баш и не воле да се декларишу као феминисткиње, због погрешног тумачења тог термина, ипак се кроз своје радове баве том тематиком. Као и четири Бањалучанке у изложби "Мицросториес". Тако да могу рећи да су од 1990-их уметнице постале свесне феминизма - каже Бојана Пејић и истиче да је од 90-их до 2000. године у западној умјетности веома много умјетница ступило на сцену, али с разлогом, јер је код њих много више развијен феминистички покрет.

Кроз радове, појашњава она, не гледамо како умјетност илуструје реалност, него гледамо како умјетничко ђело конструише неку реалност, која може бити идеолошки коректна са једне стране, а са друге може да буде и контрапродуктивна.

- Тако сам, на пример, имала врло критички настројене радове жена уметница 60-их година у Чехословачкој, који су се јако критички односили према теми женског акта, а које су с друге стране радили мушкарци - наводи Пејићава.

Она закључује да се кроз ову изложбу свакако може говорити о ангажованој умјетности, гђе радови од 90-их до данас говоре о социјалној критици друштва, као и "турбо капитализма и рата".

- Сматрам да уметници кроз своје пројекте најбоље могу да критикују друштво. Узећу за пример Тадеја Погачара, који се кроз свој пројекат "Цоде ред" бави темом организоване женске проституције, продаје жена итд. Мушкарац, а права феминистичка критичка тема. Свака му част - закључила је Бојана Пејић.

Пођела                             

- Изложба је структурисана у три дела. Први део сачињавају радови који се било на апологетски или критички начин односе на друштвену реалност, социјално окружење. Историјски, овде су радови настали током 1960-их и 1970-их и раних 1980-их година, уз пар изванредних примера социјалистичког реализма из 1950. Други део обухвата радове у којима уметници испитују приватне просторе, односе међу половима, сексуалност итд. Као и први део, и овај други садржи радове настале у социјалистичком добу. Трећи део чине радови произведени од раних 90-их до данас - објаснила је Бојана Пејић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.