Бојана Грегорић-Вејзовић: Праве улоге ријетко се догађају

Филм је сличан позоришту. Доживљавам га као праву умјетност, гдје јако важем шта ћу прихватити, а што нећу и радије ћу - без обзира на то што се јако мало снима - нешто одбити, ако пројекат "не осјећам" и чекати праву прилику, него прихватити било шта. Код филма и позоришта не смије се одустајати од жеље за врхунским умјетничким дометима, јер праве улоге се, нажалост, ријетко догађају.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекла хрватска глумица Бојана Грегорић-Вејзовић, коју гледаоци у Републици Српској могу да гледају у теленовели "Долина сунца", која је почела недавно да се емитује на Радио-телевизији Републике Српске.

Некадашња балерина, дипломирала је 1996. године на Aкадемији драмских умјетности, а 1997. године постала је чланица Драмског казалишта "Гавела". Снимила је четири филма домаће и стране продукције, а за свој рад награђена је са десет признања, међу којима су "Награда хрватског глумишта", "Марулови дани", "Орландо" и "Златни смијех".

* ГЛAС: Какав статус данас глумац има у Хрватској?

ГРЕГОРИЋ-ВЕЈЗОВИЋ: Зависи од појединца. Зависи од тога за шта сте се у животу опредијелили. Мој некакав почетак био је искључиво везан за позориште. На даскама сам, заиста, имала среће. Одиграла сам неке од најљепших улога, не само домаће, него и стране литературе, од Коларове "Брезе" до Расинове "Федре". Дакле, та нека лепеза позоришних ликова које сам имала прилике играти, дала ми је глумачку сигурност.

* ГЛAС: У посљедње вријеме, публика има прилику да Вас гледа у сапуницама. Да ли сте имали раније неки отклон према њима?

ГРЕГОРИЋ-ВЕЈЗОВИЋ: Сапунице ми представљају огромно задовољство и забаву. Не омаловажавам и, у принципу, не разликујем приступ позоришту или сапуницама. И сапунице се могу достојанствено одрадити. Притом мислим на константне полемике: сапуница, да или не. То све зависи од глумца и екипе коју има поред себе.

* ГЛAС: Да ли је било тешко прећи са позоришта на теленовелу, што се тиче система рада?

ГРЕГОРИЋ-ВЕЈЗОВИЋ: Мени не. Можда зато што сам имала срећу радити са најбољим хрватским и страним редитељима и, можда зато што сам са 36 година одиграла "Федру". Оно што је Хамлет за мушког глумца, то је Федра за глумицу. И вјероватно због тога што немам тај, грубо речено, комплекс продукције која се мање цијени. Aли мислим да се то мијења данас. Продукције су врло брзе. Чак и неке серије које се називају драмским серијама, мислим да имају исти приступ рада као сапунице. Исто се снима у кратком временском року и припреме су минималне.

* ГЛAС: Одиграли сте неколико значајних филмских улога. Како доживљавате ову врсту умјетности?

ГРЕГОРИЋ-ВЕЈЗОВИЋ: У хрватским и српским продукцијама још увијек траје борба са финансијама. Моја мајка је мени најбољи примјер. Она је своја два највећа филма снимила потпуно бесплатно, без и једне куне хонорара и то су филмови који су дан-данас остали упамћени као њезини најбољи филмови. Тако да мислим да новац није једино мјерило, када се говори искључиво о филму и позоришту. Код ТВ продукције се зна: идемо сви зарадити лову и направити најбоље што можемо у кратком временском периоду. 

"Тартиф" и "Леда"

- Уз снимање серије "Долина сунца", играм "Чикаго" у "Комедији", као и представе у "Гавели". Са "Четвртом сестром" смо доста гостовали. Били смо у Београду и Љубљани. У БиХ, нажалост, нисмо. Кад ово завршим, онда ћу се мало повући са ТВ екрана, јер мислим да је и мени мало потребан одмор. Заиста се веселим раду у позоришту. Радим "Тартифа" у "Гавели", као и Крлежину "Леду". То су два лијепа позоришна пројекта - рекла је Бојана Грегорић-Вејзовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.