Благо свих наших “Јесењих салона”

Бањалука - Изложба “Пет деценија бањалучког Јесењег салона” која је отворена у Музеју савремене умјетности подсјетила је публику на богат културни живот Бањалуке и важно мјесто које је овај град заузимао на мапи ликовне умјетности.

Свечано отварање изложбе у четвртак увече окупило је бројне посјетиоце међу којима су били и некадашњи чланови савјета “Јесењег салона”.

Поставку чини избор награђених и откупљених дјела са ове манифестације која се чувају у фундусу Музеја савремене умјетности Републике Српске - више од 150 слика, графика, цртежа, скулптура и објеката, југословенских и страних умјетника.

- Ова изложба нас подсјећа како је Бањалука била велика и прије педесет година. Године 1962. град Бањалука је одлучио да се “Јесењим салоном” придружи породици европских музеја и галерија у чије су атељее долазили истакнути умјетници цијелог свијета - рекла је директор Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић.

Изложбу је отворио градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић.

 - Четрнаест “Јесењих салона” који су у почетку били регионална манифестација одвело је Бањалуку у центар културних збивања европских и међународних размјера. То говори да су они који су тада бринули о Бањалуци промишљали о потреби организације значајних културних догађаја и стварали услове да се овдје искажу сви који су могли дати допринос развоју умјетности - казао је Гаврановић.

Додао је да је вријеме одржавања “Јесењих салона” било златно доба Бањалуке.

- Отварање ове изложбе је озбиљан искорак да се Бањалука поново врати међу велике културне центре - каже Гаврановић.

Умјетници који су заступљени у изложби посвећеној “Јесењем салону” су Пиерре Aлецхискџ, Зао Њоу Ки, Схоицхи ХасегањаС, Станлеџ Њиллиам Хаџтер, Јеан Мессагиер, Aцхилле Перилли, Луц Пиере.

Љубитељи ликовне умјетности имају прилику да се путем ове поставке упознају са дјелима Ивана Табаковића, Бошка Крановића, Владимира Величковића, Петра Омчикуса, Косе Бокшан...

- Поносна сам јер је град Бањалука у вријеме када сам била дјевојчица градио нешто чиме данас руководим и о чему бринем, то човјека чини сентиментално срећнијим и узбуђенијим - рекла је Лабовић-Маринковић.

Кустос изложбе Сарита Вујковић нагласила је да су четрнаест “Јесењих салона”, одржаних у периоду од 1962. до 1989. године, пружили ликовни плурализам у оквиру којег се могла уочити потреба и жеља да се изађе из локалне атмосфере и потражи властити идентитет у оквиру многих других постмодерних стваралачких универзума.

- “Јесењи салони”, којих је било четрнаест, (ЏВ је био припремљен 1992. године али је због рата отказан) показали су најзначајнија достигнућа домаћих и страних умјетника, која су изабрали најеминентнији југословенски историчари и теоретичари савремене умјетности - истакла је кустос изложбе Сарита Вујковић.

Љиљана Лабовић-Маринковић је најавила да ће 10. фебруара у Музеју савремене умјетности Републике Српске промовисати монографију о “Јесењим салонима”.

Међу бројним дјелима која су обухваћена овом поставком су радови Косте Aнгелија Радованија, Љубе Иванчића, Отона Глиха, Ивана Ловреновића, Рика Дебењака, Халила Тиквеша, Велизара Крстића, Емира Драгуља, Радована Крагуља, Исмара Мујезиновића и Густава Гнамуша.

Изложба “Пет деценија бањалучког Јесењег салона” биће отворена до 15. фебруара 2013. године.

Нови галеријски простор

- Задовољство је видјети прекрасна дјела и подсјетити се на оно вријеме када смо сматрајући да ништа не дајемо за културу ипак градили бањалучку културну сцену. То морамо и даље радити. Већ идуће године ставићемо најмање један галеријски простор у центар града. Размишљамо да и “Стакленац” у парку “Петар Кочић” освјежимо садржајима ове врсте и да дамо умјетницима шансу да излажу радове - каже Слободан Гаврановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.