Благо легата Уроша Предића

Београд - Сликар Урош Предић, у чијем стваралачком опусу се налазе "Косовка дјевојка" и "На студенцу", оставио је снажан печат на српској умјетничкој сцени.

Један од највећих сликара реализма Србије, Предић је преминуо 11. фебруара 1953. године, а поводом шест деценија од његове смрти, Народни музеј у Зрењанину организовао је вече сјећања на великана ликовне умјетности. У овом музеју се налази легат Уроша Предића, који представља инвентар његовог београдског атељеа, у којем је провео посљедње године свог живота.

Предић је рођен 1857. године у Орловату. Основну школу је похађао у Црепаји, а гимназију у Панчеву. Као врло надарен добио је стипендију Матице српске 1867. године. Студије је завршио на Бечкој сликарској академији, гдје је касније радио као асистент. У току свог скоро једновјековног живота живио је и радио у Бечу, Београду, Новом Саду, Бечеју и Орловату.

Уз Пају Јовановића највећи је представник академског реализма у српском сликарству. Aутор је великог броја иконостаса, портрета и историјских жанр-дјела, од којих су најпознатији "Косовка дјевојка", "Весела браћа, жалосна им мајка" и "На студенцу".

Урадио је чувене портрете предсједника Aкадемије - Симе Лозанића, Стојана Новаковића (1920), Јована Жујовића (1921), Јована Цвијића (1923), Ђорђа Вајферта (1927) Слободана Јовановића (1930), Богдана Гавриловића (1935) и Aлександра Белића (1940). Осликао је иконостас у цркви у родном Орловату, подигнуту у моравско-византијском стилу 1927. године.

Урош Предић је изабран за редовног члана Српске краљевске академије 1910. године. Један је од оснивача друштва Лада 1904. и био је непрекидно члан овог друштва, као и његов дугогодишњи предсједник. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909, а 3. фебруара 1910. године за редовног члана. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду 1919. године и први његов предсједник. Предић је умро у 96. години и по сопственој жељи сахрањен је на мјесном гробљу у Орловату.

Цртежи и скице

Посебан квалитет у дјелима Уроша Предића има цртеж, што је видљиво у његовим сачуваним блоковима за скицирање. У свом дугом стваралачком животу остао је вјеран правилима старих мајстора и устрајао на истицању цртежа и јасноће композиције, показујући отпор према тежњама младих умјетника који су се школовали у Минхену и Паризу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.