Биља Крстић: Добар укус сачувати од лоших утицаја

Неда Симић - Жерајић 07.03.2009 16:00

Фото: Биља Крстић: Добар укус сачувати од лоших утицаја

Сваки народ има своју музику, она га разликује од других народа. Било би лепо да све оно што је карактеристично и посебно у нашој кући добрим укусом сачувамо од лоших утицаја са стране. Да остатку света покажемо да овде има места и за неке друге магије. Да будућим генерацијама оставимо траг, којим ће поносно моћи да наставе.

Рекла је ово у интервју за "Глас Српске" вокални солиста Биља Крстић, чији најновији албум "Тарпош" осваја домаћу и свјетску публику.

Рођена Нишлијка на домаћој поп сцени присутна је дуги низ година. Послије групе "Сунцокрет" и "Рани мраз", започела је соло каријеру и од тада ниже успјехе.

* ГЛAС: На Коларцу сте наступили у оквиру програма "Традиција и џез". Како публика прихвата ову музичку комбинацију?

КРСТИЋЕВA: Наступ на Коларцу био је заиста посебан. После Марсеља, где смо прошли сјајно, тај концерт био је распродат месец дана раније, још једном велики успех и код домаће публике, која је комплетан програм примила фантастично. Очигледно је да ова комбинација (џеза и традиционалне музике), има своју публику, која уме да препозна богатство, лепоту и квалитет. Искуство са Џез оркестром РТС-а, ми је врло значајно и радујем се што ћемо наставити сарадњу.

* ГЛAС: Колико се традиција у оном најпозитивнијем смислу може укомпоновати у ново?

КРСТИЋЕВA: Надоградња традиционалне музике и какву све фузију можемо да очекујемо, првенствено зависи од уметника, музичара. Свако има право на свој музички израз па и у коришћењу традиције. Неко је допуњује и надограђује, неко импровизује, стилизује, неко је, нажалост, потписује као своје дело, али песма наставља свој пут, звучног трајања, што је врло важно. Што се будућности тиче, у ком правцу ће ићи надоградња традиционалне музике ја то не знам, јер етномузиколошко наслеђе је врло атрактивно и примамљиво за обраду, средствима којима се служе аутори модерне, популарне музике у свету. Моја је жеља да све иде само у добром правцу. Фолклор треба неговати, користити његове мотиве не вулгаризујући га, приближити га данашњем времену и показати да је искрен језик народног стваралаштва универзалан и разумљив свима.

* ГЛAС: На какав одјек је наишао Ваш албум "Тарпош"?

КРСТИЋЕВA: Заиста сам пресрећна што су људи из немачке издавачке куће "Интуитион" имали слуха за нешто другачију музику која се нуди са ових наших простора. Мислим да није мали успех бити изабран у 10 најбољих албума "Top of the world" 2007, енглеског магазина специјализованог за World music SONGLINES-а,тако да се "Тарпош", нашао раме уз раме са великим светским именима попут Бјорк, Пинк Мартини… а прошле године у Француској албум је проглашен диском месеца августа и септембра у избору TRADДмагазина. Пуно разлога за радост због успеха "Тарпоша" на иностраном тржишту.

* ГЛAС: С обзиром на то да откривате записе наше изворне музике, које вриједности сте открили у књигама старих вијекова?

КРСТИЋЕВA: Та музика је особена и препознатљива, прављена душом, инстинктом и срцем, песме је неко послао са неког извора, онда су је други памтили, трећи преписивали, преправљали… Вредност је у прелепим мелодијама, старим текстовима, интересантним мешовитим ритмовима.

* ГЛAС: Колико је драгоцјено усмено предање у том контексту?

КРСТИЋЕВA: Од великог значаја, свакако, то је био једини начин да се обичаји сачувају од заборава. Оно што није могло да се сачува, када говоримо о песмама, је ко је био аутор тих песама, јер није цео народ компоновао, али јесте на неки начин учествовао у креирању, јер је песма доживљавала низ варијанти, певана је на више начина, управо преношење песме усменим путем из сећања певача избрисало је њеног аутора, тако да највећи део мелографских записа не бележи композитора. Оно што је најважније та вибрација која се преноси из генерације на генерацију, настављала је свој живот, живот звучног трајања, што је и суштина трајања сваког народа.

* ГЛAС: Да ли Срби имају одговорност према пјесми?

КРСТИЋЕВA: То је тешко питање, мислим да су рђав укус и неумереност постали обележја животног стила данашњице, затиру се све вредности, често заборављамо све што је важно, а то је да постојимо кроз своје језике, обичаје, музику, фолклор.

* ГЛAС: Колико уопште музика говори о народу?

КРСТИЋЕВA: Музика једног народа је његова естетска и етичка вредност, са њом траје без ње му се губи сваки траг. То је његова звучна вибрација, генетски код - живот.

* ГЛAС: Које бисте музичке просторе вољели да "освајате"?

КРСТИЋЕВA: Ускоро одлазимо за Украјину, имаћемо два концерта, после крећемо за Црну Гору, Подгорицу…Током лета очекујемо као и сваке године доста гостовања на фестивалима и код нас, али више у свету. Крај лета смо резервисали за Aмерику и Канаду. Жеља ми је да једног дана одемо у Јапан и Кину. Надам се ће ми се жеља испунити.

Младост

* ГЛAС: Године учења и тражења музичких стаза провели сте у Нишу, школовање сте наставили у Београду. Шта је то што сте понијели из завичаја и гдје је црвена нит која спаја ове градове?