Bilja Krstić: Dobar ukus sačuvati od loših uticaja

Neda Simić - Žerajić 07.03.2009 16:00

Foto: Bilja Krstić: Dobar ukus sačuvati od loših uticaja

Svaki narod ima svoju muziku, ona ga razlikuje od drugih naroda. Bilo bi lepo da sve ono što je karakteristično i posebno u našoj kući dobrim ukusom sačuvamo od loših uticaja sa strane. Da ostatku sveta pokažemo da ovde ima mesta i za neke druge magije. Da budućim generacijama ostavimo trag, kojim će ponosno moći da nastave.

Rekla je ovo u intervju za "Glas Srpske" vokalni solista Bilja Krstić, čiji najnoviji album "Tarpoš" osvaja domaću i svjetsku publiku.

Rođena Nišlijka na domaćoj pop sceni prisutna je dugi niz godina. Poslije grupe "Suncokret" i "Rani mraz", započela je solo karijeru i od tada niže uspjehe.

* GLAS: Na Kolarcu ste nastupili u okviru programa "Tradicija i džez". Kako publika prihvata ovu muzičku kombinaciju?

KRSTIĆEVA: Nastup na Kolarcu bio je zaista poseban. Posle Marselja, gde smo prošli sjajno, taj koncert bio je rasprodat mesec dana ranije, još jednom veliki uspeh i kod domaće publike, koja je kompletan program primila fantastično. Očigledno je da ova kombinacija (džeza i tradicionalne muzike), ima svoju publiku, koja ume da prepozna bogatstvo, lepotu i kvalitet. Iskustvo sa Džez orkestrom RTS-a, mi je vrlo značajno i radujem se što ćemo nastaviti saradnju.

* GLAS: Koliko se tradicija u onom najpozitivnijem smislu može ukomponovati u novo?

KRSTIĆEVA: Nadogradnja tradicionalne muzike i kakvu sve fuziju možemo da očekujemo, prvenstveno zavisi od umetnika, muzičara. Svako ima pravo na svoj muzički izraz pa i u korišćenju tradicije. Neko je dopunjuje i nadograđuje, neko improvizuje, stilizuje, neko je, nažalost, potpisuje kao svoje delo, ali pesma nastavlja svoj put, zvučnog trajanja, što je vrlo važno. Što se budućnosti tiče, u kom pravcu će ići nadogradnja tradicionalne muzike ja to ne znam, jer etnomuzikološko nasleđe je vrlo atraktivno i primamljivo za obradu, sredstvima kojima se služe autori moderne, popularne muzike u svetu. Moja je želja da sve ide samo u dobrom pravcu. Folklor treba negovati, koristiti njegove motive ne vulgarizujući ga, približiti ga današnjem vremenu i pokazati da je iskren jezik narodnog stvaralaštva univerzalan i razumljiv svima.

* GLAS: Na kakav odjek je naišao Vaš album "Tarpoš"?

KRSTIĆEVA: Zaista sam presrećna što su ljudi iz nemačke izdavačke kuće "Intuition" imali sluha za nešto drugačiju muziku koja se nudi sa ovih naših prostora. Mislim da nije mali uspeh biti izabran u 10 najboljih albuma "Top of the world" 2007, engleskog magazina specijalizovanog za World music SONGLINES-a,tako da se "Tarpoš", našao rame uz rame sa velikim svetskim imenima poput Bjork, Pink Martini… a prošle godine u Francuskoj album je proglašen diskom meseca avgusta i septembra u izboru TRADDmagazina. Puno razloga za radost zbog uspeha "Tarpoša" na inostranom tržištu.

* GLAS: S obzirom na to da otkrivate zapise naše izvorne muzike, koje vrijednosti ste otkrili u knjigama starih vijekova?

KRSTIĆEVA: Ta muzika je osobena i prepoznatljiva, pravljena dušom, instinktom i srcem, pesme je neko poslao sa nekog izvora, onda su je drugi pamtili, treći prepisivali, prepravljali… Vrednost je u prelepim melodijama, starim tekstovima, interesantnim mešovitim ritmovima.

* GLAS: Koliko je dragocjeno usmeno predanje u tom kontekstu?

KRSTIĆEVA: Od velikog značaja, svakako, to je bio jedini način da se običaji sačuvaju od zaborava. Ono što nije moglo da se sačuva, kada govorimo o pesmama, je ko je bio autor tih pesama, jer nije ceo narod komponovao, ali jeste na neki način učestvovao u kreiranju, jer je pesma doživljavala niz varijanti, pevana je na više načina, upravo prenošenje pesme usmenim putem iz sećanja pevača izbrisalo je njenog autora, tako da najveći deo melografskih zapisa ne beleži kompozitora. Ono što je najvažnije ta vibracija koja se prenosi iz generacije na generaciju, nastavljala je svoj život, život zvučnog trajanja, što je i suština trajanja svakog naroda.

* GLAS: Da li Srbi imaju odgovornost prema pjesmi?

KRSTIĆEVA: To je teško pitanje, mislim da su rđav ukus i neumerenost postali obeležja životnog stila današnjice, zatiru se sve vrednosti, često zaboravljamo sve što je važno, a to je da postojimo kroz svoje jezike, običaje, muziku, folklor.

* GLAS: Koliko uopšte muzika govori o narodu?

KRSTIĆEVA: Muzika jednog naroda je njegova estetska i etička vrednost, sa njom traje bez nje mu se gubi svaki trag. To je njegova zvučna vibracija, genetski kod - život.

* GLAS: Koje biste muzičke prostore voljeli da "osvajate"?

KRSTIĆEVA: Uskoro odlazimo za Ukrajinu, imaćemo dva koncerta, posle krećemo za Crnu Goru, Podgoricu…Tokom leta očekujemo kao i svake godine dosta gostovanja na festivalima i kod nas, ali više u svetu. Kraj leta smo rezervisali za Ameriku i Kanadu. Želja mi je da jednog dana odemo u Japan i Kinu. Nadam se će mi se želja ispuniti.

Mladost

* GLAS: Godine učenja i traženja muzičkih staza proveli ste u Nišu, školovanje ste nastavili u Beogradu. Šta je to što ste ponijeli iz zavičaja i gdje je crvena nit koja spaja ove gradove?