Aрсен Дедић: Имам много понуда, али свирам само код пријатеља

Људи мисле да сам ја јавно добро, а ја сам вам јавно зло. Не знам који мене ђаво уопште држи. Било би природно да ме више нема, јел' тако? Наши најбољи су отишли. Шалим се.

Каже у интервјуу за "Глас Српске" пјесник, музичар и сликар Aрсен Дедић, који је сваки тренутак у животу посветио раду и данас нема страха да ће инспирација пресахнути.

Његове стихове, музику, аквареле и досјетке недавно је имала прилику да види и приједорска публика. У приједорској Галерији "96" приређено је његове умјетничко вече.

- Учинио сам у животу све што је било у мојој моћи против себе, све сам учинио. Живио сам крајње неуредно, али и уредно. Живио сам часно. Нисам лагао, нисам преварио, нисам се политизовао. Живио сам у складу са својим скромним талентом и својим образовањем - рекао је Дедић.

* ГЛAС: Гостовања Вам све теже падају и имате много више понуда него што на њих можете и желите да одговорите. Долазак у Приједор сте ипак прихватили, а позиве из "бијелог свијета" одбијате, шта је разлог за то?

ДЕДИЋ: Право да вам кажем врло ријетко одлазим било гдје. Мени се више то не да. У Шибенику, гдје сам рођен, постоји лијеп израз: "Он више није за у поље, он је за око куће" и ја сам тако још само за у Загребу и тамо до Запрешића и тамо гдје ми је близу. Према томе ово су велике одлуке и тешке, јер је то било скоро три и по сата вожње и још толико назад. A онда и са мојим Матијом сам морао обавити један доста озбиљан посао, припремити се, изгледати, обући се када вам се све згужва, пунити кофере, празнити их и ићи сутрадан. Имам толико понуда у свијету, али одем само тамо гдје ме пријатељство доведе, као што ме је довело у Приједор. Било је јако лијепо вече. Срећан сам кад сам видио људе којима је то све било пријатно.

* ГЛAС: Политичари се непрестано и с једне и с друге стране извињавају за прошлост, музика и поезија то не чине, али прелазе све границе и баријере и то врло успјешно? Како то коментаришете?

ДЕДИЋ: Доста ми је тог живљења у прошлости. Имам кћер од 48 година, жену у 75. години, сина од 38 година и имам изнад свега свог анђела који има осам година, унучицу Лу. Па што ћу ја сад оптеретити се прошлошћу. Не може се живјети у прошлости, како то наши људи не схватају. Зашто је то стално инсистирање на прошлости. Свако друго паљење телевизора каже откривене су још двије масовне гробнице, па нећу палити телевизор због тога, нећу да ми Лу живи у прошлости. Постоји ли будућност, многи од нас би жељели да знају шта је са будућношћу. Има ли будућности или је то завршено?

* ГЛAС: Много сте направили на пољу музике, поезије.. има ли још нешто што желите да урадите, а још нисте?

ДЕДИЋ: Желим, у првом реду, не радити, желим бити код куће. Писаћу и пишем још увијек и писаћу и даље много. Понуда има далеко више него што их не желим и за Габи и за мене. Габи највише ужива да буде права наша мајка и бака, кува и буде кући. Има и она понуда колико хоће, али не иде нигдје. Ту и тамо, али то је ријеткост. То смо обављали готово пола вијека, али радићу још, писаћу, али не могу више да путујем, не могу да будем више на услузи, не могу да будем онако за дневну употребу. Хоћу да имам неки мир, хоћу да будем са својом унуком, да ми Бог да још коју. Моја унука је рекла: "Хоћу да имам брацу или секу само да се проширимо". Мило ми је да сам био у Приједору, лијепом граду, гдје су људи љубазни.

* ГЛAС: Мислите ли, као зналац, да је музичка сцена на овим бившим југословенским просторима све лошија и лошија?

ДЕДИЋ: Ма не занима ме уопште. Осим тога увијек сам био у посебном положају. Ја сам кантаутор, дакле само условно сам припадао том простору, јер сам академски музичар који је живио у том свијету. Мислим да није никад ни боље ни горе. Немам потребе да дајем оцјену о неком такозваном колеги или о правом колеги. Нека свако ради свој посао као што ја радим свој. Никада у животу се нисам наметнуо ни понудио. Нисам имао менаџера, нисам видио спонзора, него сам са својом женом Габи Новак и са сином радио тај посао и више дођемо овако за френдове из пријатељства него из неке потребе.

* ГЛAС: Рекли сте да сада Габи волите 30 одсто више него 73, када сте имали "највећи број ноћења", послије чега се родио син Матија?

ДЕДИЋ: Габи је темељ наше породице. Она држи све на ногама. Држи Матију који је исто тако посебник, али свира прекрасно, изванредан је, бољи од мене. Она држи питање мог здравља и мог понашања, држи Лу. Она има понуда колико год хоће, али све јој дај, само не дај јој на сцену.

Млади

* ГЛAС: Међу посјетиоцима Вашег концерта је велики број младих и вјероватно је тако на свим Вашим концертима?

ДЕДИЋ: Јесте. Има много младих који ме слушају и оних који ме не фермају. Младе треба кочити. Старе треба соколити. Имам један програм који каже: "Вратимо осмијех на лица наших старица", јел' тако? Тако треба ићи. Према томе треба мало уживати и примати то тако, не правити панику око своје сопствене судбине. Ја никада нисам правио панику. Прошао сам све мучно што човјек може да прође.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.