Aндрићеве ријечи освјетљавају ћуприју

Културна јавност Вишеграда укључена је ове године у све манифестације везане за обиљежавање јубилеја, пола вијека откако је Иво Aндрић добио Нобелову награду за књижевност.

У граду на Дрини на Aндрића подсјећа кућа на лијевој обали ријеке у којој је провео дјетињство, Спомен-учионица у којој је учио прва слова, крајпуташ са његовим ликом поред ћуприје, а градска библиотека и средња школа носе његово име.

Година јубилеја била је прилика да прослављени српски режисер Емир Кустурица почне у Вишеграду да гради град од камена - Aндрић град.

Старији Вишеграђани се сјећају Aндрића, његових посјета граду своје ране младости, а млађи га помињу цитирајући мисли из његових дјела.

Професор Божидар Полић се сјећа да је њему и делегацији ученика средње школе, који су Aндрићу у Београду честитали рођендан, рекао: "У свом стану, кући изнад кревета поставите полицу и на њу бар неколико књига. Нека вам је књига у узглављу", казао је нобеловац.

Велики познавалац Aндрићевог дјела, професор књижевности Драгиша Станојчић из Вишеграда, сјећа се како су Вишеграђани, инспирисани есејем великог писца "Стазе", основали културну манифестацију тада од југословенског значаја, "Вишеградску стазу".

- Она је, захваљујући писцу за којег је ћуприја била "чудна арабеска на зеленој води" и "необичан ђердан у две боје које трепере на сунцу", преживјела деценије и рат и данас слави нобеловца и његову мисао "да је живот несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја" - каже Станојчић.

Новинар Љубомир Мутапчић прича како је 1976. године, по његовој идеји, на кућу у којој је Aндрић проводио ђачке дане, постављена скромна плоча на којој пише "У овој кући је провео дјетињство нобеловац Иво Aндрић".

Професор Данка Митровић оцјењује да је Aндрић свевременски писац, чији се ликови још виђају на вишеградским улицама.

- Посебно су упечатљиви његови женски ликови, који се у непрегледној поворци нижу од жена самоубица до жена хероја, од свега онога што представља идеал љепоте и женствовања до нечега што води у погубност битисања - испричала је Митровићева.

Милан Шушњар, који је основао и осмислио Aндрићеву спомен-учионицу, сматра да је Aндрић дуг према завичају одуживао и на тај начин што је у својим дјелима тачно, у контексту фабуле романа или приповијетке, записао топониме села, насеља, брда и брегова, планина и клисура, који се упечатљиво урезују у мисли читалаца цијелог свијета па се, чак, кад дођу "у град на води", распитују за њихову локацију.

Иво Aндрић је у својим литерарним и симболичким размишљањима о мосту Мехмед-паше Соколовића истакао снагу његове трајности и неуништивости и на коју су Вишеграђани из генерације у генерацију изнад свега поносни.

 - Један мали, српски народ, захваљујући Aндрићу и његовом дјелу, постаје горостас међу свјетским народима. Том човјеку посвећујем Aндрић град, у који ће се уселити његови ликови који сад тумарају неким другачијим вишеградским улицама и нашим можданим вијугама. У том граду од камена шетаће Иво, онако лагано, смиреним кораком, непричљив и неговорљив, подсјећајући на ону његову мисао "У ћутању је сигурност" - рекао је Емир Кустурица.

Умјетнички свијет  

- Aндрић и ћуприја су за мене улазница у свијет. Са Aндрићевим дјелом на уснама и сликом моста под пазухом мени су на свим свјетским меридијанима отворена врата у физички, духовни и умјетнички свијет. Није зато чудо што се захваљујући Aндрићу на међународним ликовним саборовањима у Вишеграду, на софи ћуприје, разастру књиге "На Дрини ћуприја" на свим важнијим свјетским језицима. Помоћу Aндрића и ћуприје ми се међусобно разумијемо - каже сликар Хаџи Бранко Никитовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.