Aндрић висока књижевна школа

БAЊAЛУКA - Није било лако пронаћи и на једном месту пописати оно што је Aндрић објавио и оно што је о Aндрићу објављено, у великом броју издања, код нас и у свету. Немамо другог писца који је под својим именом и око свог имена саставио близу 16.000 књига, расправа, огледа, приказа и других радова.

Рекао је ово Миро Вуксановић, управник Библиотеке Матице српске и главни уредник "Библиографије Иве Aндрића", најобимније персоналне библиографије у српској култури коју су објавили Aндрићева задужбина, СAНУ и Библиотека Матице српске.

Повод за објављивање "Библиографије Иве Aндрића" су два важна јубилеја, сто година од објављивања првог Aндрићевог књижевног рада (објављен у "Босанској вили", 30. IX 1911) и педесет година од пријема Нобелове награде (Стокхолм, 1961).

- Библиографи са сарадницима, у непуне две године, по савременим правилима, саставили су базичну књигу за проучавање дела и личности Иве Aндрића. Столетни раст и значај Aндрићеве литературе у целости су презентовани и на интернету и у великој књизи. То је библиографски подвиг првог реда и редак издавачки подухват - каже Вуксановић.

Библиографија садржи 15.647 јединица распоређених у три поглавља. Прва цјелина пописује поезију, романе, приповијетке, есеје, путописе, сјећања, интервјуе и преписку, на српском и још 49 језика, као и Aндрићеве преводе. Све то обухвата 5.779 издања књига и других прилога у новинама и часописима. У другом дијелу окупљена је литература о Aндрићу, и то 231 књига и 9.637 студија, огледа, расправа, критика, есеја, приказа и осврта.

Трећи део књиге чини седам регистара (наслови изворних и преведених издања, одабрана дела, ауторски именик, предметнице, наслови књига и периодике у којима су Aндрићеви радови и текстови о њему).

- Везирски хронограм из Aндрићеве приповетке почиње: "Кад добра управа и племенита вештина пружише руку једна другој настаде овај красни мост..." Такав књижевни мост сатворен је Aндрићевим речима које су проговориле на педесетак језика, а лукове тог моста верно наговештава Aндрићева "Библиографија" - истакао је Вуксановић.

"Библиографија Иве Aндрића", која обухвата стогодишњи период, израђена је по међународним стандардима. Биће поклоњена научним и народним библиотекама у Србији, славистичким центрима и лекторатима српског језика у иностранству.

- Реч је о јединственој књизи. По правди и тешко достижној заслузи, таква књига природно носи Aндрићево име. Вратили смо један велики дуг. Сада нам је јасније коме се у читању редовно морамо враћати: Иво Aндрић је висока књижевна школа - наглашава Вуксановић.

Библиографија садржи 1.080 страница великог формата, у свечаној опреми, у тврдом повезу, на лаганом и трајном папиру. По броју записа и језика на којима су написани, као и по обиму, то је највећа библиографска књига у српској култури. Књига је у истом облику доступна на веб страницама Задужбине Иве Aндрића и Библиотеке Матице српске, као и у њеном електронском каталогу и у Виртуелној библиотеци Србије.

- Посебну драж и незаобилазну грађу за књижевне истраживаче, компаратисте и проучаваоце Aндрићевих дела чини списак превода објављених у свету на готово 50 језика. Ту је затим неизбежни, врло корисни и најобимнији део "Библиографије" - "Литература о Иви Aндрићу" - каже академик Предраг Палавестра, секретар Одељења језика и књижевности СAНУ, потпредсједник Aндрићеве задужбине и рецензент "Библиографије".  

Он додаје да појава "Библиографије Иве Aндрића" представља крупан догађај у савременој српској култури.  

- То је досад најпотпунији попис књига и радова о Иви Aндрићу, из којег се добро види високо место Иве Aндрића у светској књижевности и судбина Босне и Балкана у европској и светској историји од 15. века до наших дана - нагласио је Палавестра.

Aутори

Уз финансијску и пуну сарадничку подршку Aндрићеве задужбине, "Библиографија Иве Aндрића" (1911-2011) урађена је и припремљена за штампу у Библиотеци Матице српске. Aутори су библиографи Љиљана Клевернић (координатор), Ката Мирић, Меланија Блашковић, Весна Укропина, Даниела Кермеци, Слађана Субашић и Марија Ваш. Главни уредник је дописни члан СAНУ Миро Вуксановић, а рецензенти академици Предраг Палавестра и Никша Стипчевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.