Анђела Тасић за „Глас“: Нема бајке без чаролије на сцени

На самом почетку морам рећи да је "Љепотица и звијер" моја омиљена бајка. Када сам сазнала да сам у подели, мала Анђела у мени је била одушевљена. Редитељка Александра Спасојевић од самог почетка тачно зна шта жели и на свакој проби, од читаћих до генералне пробе, нам је откључавала срж сваке сцене, отварала нове погледе на односе, ликове и, на крају крајева, представе у целини, што је у принципу најважније за развој и добијање жељеног резултата.

Рекла је ово за "Глас Српске" талентована глумица Анђела Тасић објашњавајући своју ролу Љепотице у представи "Љепотица и звијер" у режији Александре Спасојевић. Наиме, ријеч је о познатој бајци Шарла Пероа коју је драматизовао Александар Васиљевић, а која је недавно изведена у ГП "Јазавац". Како млада глумица истиче, ово је био тријумф цијелог тима окупљеног око припреме комада.

- Сви смо радили као тим. Од драматурга, редитељке, глумаца, композитора, кореографа и, наравно, техничког дела екипе. С обзиром на то да је у питању мјузикл, било је потребно свакодневно радити на сонговима, како певачки, тако и глумачки. Сценски покрет је подједнако важан, тако да се на сваком кораку пажљиво радило. Радили смо на томе да публика ову представу доживи као праву бајку те да пренесемо чаролију и магију - рекла је Тасићева.

ГЛАС: Бајка је  из 19. вијека, али је у овој изведби прилагођена новим временима, како кроз форму мјузикла, тако и самим предлошком. Колико је било тешко бити Љепотица која пјева, плеше и не пристаје да буде само лијепо лице у животу?

ТАСИЋ: Бити Љепотица је, морам признати, захтевно (смијех). Није само физичка лепота оно што њу представља. Њена невиност и унутрашња лепота су те које долазе до изражаја и које красе њен карактер. Требало је доћи до те посебне енергије коју она носи. Иако је јако млада, она поступа инстинктивно и у томе се издваја од осталих. Парадоксално, али поприлично је зрела у својој инфантилности. Најзахтевније ми је било спојити покрет, певачке и глумачке деонице у целину. Радила сам на томе да се по њеном погледу може све прочитати, очи никада не лажу.

ГЛАС: Ускоро ћете имати ново играње представе "У џепу нам је само сића" чија је премијера била у октобру у Градском позоришту Градишка. Ријеч је о комедији коју је написао и  режирао Ваш партнер на сцени Рок Радиша, али о чему се ту заправо ради?

ТАСИЋ: Представа "У џепу нам само сића" је комедија у три чина, текст у оригиналу написао је Бил Манхоф под називом "Феликс и Дорис". У адаптацији редитеља и глумца Рока Радише настала је дуодрама коју играмо у Градском позоришту Градишка. Реч је о двоје људи потпуно различитих животних схватања и стила. Када се те две енергије нађу на истом месту, случајним поводом, настаје низ ситуација кроз које видимо како људи могу утицати једни на друге и како се ствара нова реалност, непозната њима двома.

ГЛАС: Године након академије провели сте радно на даскама, гдје сте имали доста успјешних улога. Играли сте у многим представама Народног позоришта РС, затим ГП "Јазавац", Студију Театар 078... Колико је тешко младом глумцу пронаћи своје мјесто у јакој конкуренцији?

ТАСИЋ: Као млада глумица која је добила прилику да заигра на позоришним даскама још као студент, могу рећи да је велика част, али и велика одговорност добити такав задатак. Људи су препуни очекивања, а некада их је тешко испунити. Мене је љубав према овом позиву довела у Бањалуку и због ње сам још више заволела овај град, позориште и, генерално, свет уметности. Када се нађете на сцени са колегама много искуснијим од вас, није свеједно. Осећате да је све што урадите погрешно (смијех). Међутим, имала сам ту срећу да су заиста све колеге биле отворене за разговор, помоћ и могла сам им се обратити када год ми је то било потребно. Успут, много су ми помогли да се опустим те препустим свим изазовима без страха од грешке. Свака улога до сада ми је донела много бенефита и нечему ме научила. Свака грешка помогла је да схватим у ком правцу морам ићи како бих се развијала и као личност и као глумица. Свакодневно учим и упијам и мислим да је то кључ. Рад и дисциплина. Посвећеност и одређивање приоритета. За младог глумца је најважније да ради на себи, иако то звуци као флоскула, али се у мом случају показало да је то пут којим треба ићи, а под тим подразумевам константно истраживање, анализу и труд. Сматрам да се у томе види квалитет сваког глумца, начин на који приступа раду, како се опходи према колегама, како приватно, тако и на сцени и како приступа свакој улози коју добије.

ГЛАС: Да ли је постојала нека улога која је била најсличнија Анђели Тасић и која је то улога?

ТАСИЋ: У свакој представи до сада сам имала прилику да истражим нове ликове и људске особине. Имала сам прилику да радим две дечије представе, што нимало није лак задатак, и могу их ставити у посебан фолдер, јер су ме те улоге отвориле. Што се сличности тиче, у сваком од њих постоји део мене који је обликован у оно што се тражи. Водим се реченицом: "Освести сличности, али пласирај разлику". Сваком лику дам свој печат, наравно, али се увек трудим да побегнем од себе, јер то сматрам добро урађеним глумачким задатком.

ГЛАС: Врло сте драг гост у Студију Театар 078. Имали сте двије одличне премијере представа "Она и он" и "Збирка ликова" и у обје представе играте заједно са Владимиром Ђорђевићем који је уједно и режирао комаде. Шта Вас посебно веже за овај мали, али врло успјешан театар?

ТАСИЋ: Студио Театар 078 ми је драг из више разлога. Првенствено због саме чињенице да се ту рађају "неки нови клинци", има много талентоване деце која корак по корак иду ка томе да ће једног дана, ако то пожеле, бити одлични глумци. Поред њих, школу глуме похађају и тинејџери, али и одрасли људи који су већ остварени у својим професијама, али их љубав према глуми и позоришту никада није напустила. Када ме је Владимир први пут позвао да радимо дуодраму "Она и он" у продукцији Студија Театар 078, радо сам прихватила сарадњу. Свидео ми се текст и његова идеја како да постави тај текст. Владимир је остварен глумац, диван колега, посвећен свом послу, од кога сам научила много животних и глумачких ствари. Из тог разлога сам врло радо прихватила да поново радим са њим и из тога је изашла "Зб(и)рка ликова", чија премијера је била новембра ове године. Поред тога, радим у студију као Владимиров асистент. Рад са децом је једно ново искуство за мене које захтева посвећеност и носи такође велику дозу одговорности. Деца су најискренија и најсимпатичнија у својим начинима размишљања и сваки час са њима је инспиративан.

ГЛАС: Пет година сте на сцени као професионалац, колико Вас је глума промијенила и шта Вам је донијела?

ТАСИЋ: Уписала сам се на Академију са потпуним незнањем шта ме на истој чека. Како се никада пре уписа нисам бавила глумом, водила ме је моја природна радозналост и знатижеља. Искрено, убрзо сам схватила да не познајем себе колико сам на почетку мислила. Свака година студирања је била изазов и прихватање себе у сваком погледу. Сматрам да сам највише напредовала упознавајући и себе и друге. Донела ми је више самопоуздања и прихватање различитих карактера. Боље разумевање људи. Глума је повезана са психологијом на много нивоа. Истраживање људских реаговања и односа. Суштински ми је глума помогла да освестим врлине и мане и да на њима порадим. Да прихватим себе како бих на сцени могла приказати нечији живот, потпуно другачији од свог, и оправдати његове акције. Глумац је адвокат свог лика, иза сваког поступка се крије посебна прича.

ГЛАС: Сваки глумац/глумица на свијету има своје узоре, који су га/је мотивисали да закорачи у свијет глуме. Ко су људи који су Вас инспирисали да закорачите у свијет глуме?

ТАСИЋ: Што се тиче конкретних узора, нисам их имала. Мене је привукао сам позив због моје природне радозналости. Мала Анђела је хтела да буде дословно све. Схватила сам да то могу бити управо на позоришној сцени. Да се могу опробати у разним занимањима као професор, правник, лекар и схватити како изгледа њихов радни дан те који су свакодневни изазови са којима се они боре. Нисам особа која има омиљену песму, филм, књигу, јер волим шареноликост. Све што у мени изазове било коју емоцију, постаје узор. То се, наравно, мења из године у годину, сазревањем и одрастањем, али дете у мени негује све облике уникатности. То је оно што ме покреће, што ми даје позитиван импулс да сам на добром путу. Мени је узор свако ко је амбициозан и ко стреми ка најбољој верзији себе у датом моменту. Ко је предан свом послу и поштује себе. Ко има свој став и не одустаје када наиђе на препреку. Ко је поштен, пун разумевања и љубави.

Планови

ГЛАС: Можете ли нам открити неке нове планове кад су у питању даске које живот значе?

ТАСИЋ: Како је крај године, немам нове пројекте у плану засада. У овом периоду ћу се фокусирати на своју монодраму, у припреми је већ неко време, финална верзија текста је спремна, те премијеру очекујем 2025. године, највероватније да ће бити симболично, 27. марта, када је Светски дан позоришта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.