Анђела Ракочевић: Коља је помогао да се вратим на духовни пут

Стварно је било драгоцјено и предивно искуство радити са Кољом, као и са Владом и Жељком. Трудила сам се да у та два мјесеца, колико је процес трајао, покушам "покупити" што више њиховог глумачког знања, али исто тако оног животног, које је можда и важније. Процес је, као што сам и рекла, био прелијеп и мислим да смо направили сјајну представу.

Рекла је ово за "Глас Српске" талентована глумица Анђела Ракочевић поводом недавно премијерно приказане представе "Кућа" и говорила о томе како је било сарађивати са познатим позоришним именима која су била на стјецишту овог хваљеног драмског комада који је урађен по тексту Небојше Цилета Илића. 

Једна од најнадаренијих глумица млађе генерације каже да је срећна што је на почетку каријере добила прилику да ради са познатим позоришним именима те да је могла свашта да научи. 

- Срећна сам што сам као млада глумица и неко ко је тек на почетку каријере добила прилику да радим са тако великим глумачким именима од којих сам заиста имала прилику свашта да научим. Градећи нашу "Кућу" мислим да смо саградили и нашу малену позоришну породицу, јер сам се са њима заиста осјећала као код куће - рекла је Ракочевићева.

ГЛАС: Премијера комада "Кућа" прошла је више него одлично код публике, а и код позоришних критичара, који су имали само ријечи хвале.

РАКОЧЕВИЋ: Представа поставља питања о томе гдје нам је кућа, какви су наши односи према најближима, као и односи према нама самима и још многа друга. Мој лик кћерке Таре приказ је младих, несређених људи који у данашњем времену покушавају пронаћи своје мјесто и сврху у овом свијету. Често друштвена средина у којој растемо може бити и највећи кривац тог незадовољства.

ГЛАС: Теме и поруке у овој представи нису баш уобичајене за модерни театар, јер провијавају питања патриотизма, миграције, емиграције, уз снажан хришћански набој унутар текста, а нешто слично поткрепљује Пејаковић рекавши: "Порука је кристално чиста, у Христу је спас (свих нас)". То можда нису неке уобичајене позоришне теме и идеје или су мало изван модерног театарског правца, какав је Ваш став о свему томе?

РАКОЧЕВИЋ: Мислим да је врло важно имати овакву представу и бавити се темама које су, како кажете, изван модерног театарског правца. Ја, као вјерујућа особа могу искрено рећи да сам била скренула са тог пута, просто начин живота и темпо који годинама постаје некако све бржи лако човјека удаље од суштине живота. Могу отворено рећи да се у потпуности слажем са Кољином поруком и врло сам му захвална на томе што ми је кроз ову представу помогао да се вратим на пут са којег сам залутала.

ГЛАС: Недавно сте завршили глумачку академију и наравно знамо да је увијек тешко младим глумцима када изађу из те умјетничке оазе коју пружа академија управо због недостатка посла, јер је одувијек било тешко изборити се у снажној конкуренцији... Срећом или трудом доста сте нанизали занимљивих улога у театру, било је и награда. Једна од занимљивих улога је била у хваљеном комаду "Швабица" по тексту Л. Лазаревића. Какво искуство носите из тог пројекта?

РАКОЧЕВИЋ: Сваки процес је за себе посебан па тако је и процес у вези са представом "Швабица" био потпуно различит од других. Наиме, представа је рађена у епохи и било је доста захтјевно и могу рећи помало тешко оживјети лик Кларе. Просто такве ликове данас немамо прилику срести на улици па сам инспирацију тражила у књигама и филмовима. Био је то заиста до сада другачији начин рада конкретно на лику и морам рећи да тек када су костим и фризура у потпуности били готови, родила се Клара.

ГЛАС: Представа "Мали ратови и кабине Заре" младе ауторке Виде Давидовић у режији Ивице Буљана и копродукцији Народног позоришта Републике Српске и Стеријиног позорја из Новог Сада освојила је три награде на Позоришним играма БиХ у Јајцу. Једна од награда је заузела простор у Вашим умјетничким витринама, то је награда за најбољу младу глумицу! Коначно, какав је Ваш став о том комаду о којем су мишљења прилично радикално подијељена?

РАКОЧЕВИЋ: За "Мале ратове и кабине Заре" тешко ми је бити објективна. То је мој први професионални ангажман, моја прва велика улога и прилика коју сам искористила на најбољи могући начин тако да сам себе дала позоришту у потпуности. За њу сам и награђена на Фестивалу бх. драме у Зеници и та награда ми је дошла само као вјетар у леђа, подсјетник да сам на добром путу. Представа наилази на доста подијељена мишљења и мислим да је то заиста сјајно, јер даје публици велику слободу у личном ставу у вези са њом и темама о којима говоримо. И у самој представи долази до истог, сваки лик има потпуно другачији поглед и став о темама које се провлаче кроз читав комад.

ГЛАС: Можете ли нам открити обрисе неких Ваших новијих умјетничких пројеката, гдје ће моћи публика да Вас гледа?

РАКОЧЕВИЋ: Иако се ближи крај 95. сезоне у Народном позоришту РС, публика ће имати прилику да погледа све три наведене представе. "Кућу" могу погледати 27. маја те крајем јуна на такозваној ревији представа, имаће прилику да гледају и "Швабицу" и "Мале ратове и кабине Заре". Видимо се у позоришту!

ЖЕЉЕ 
ГЛАС: Генерално, како сте уопште открили глуму као Ваш животни позив? Шта је то превагнуло па сте изaбрали академију и сцену као живот?
РАКОЧЕВИЋ: Жеља за глумом родила се са мном и била је присутна стално, та радозналост и покушај да разумијем, жеља да све знам и будем све у исто вријеме одразила се на то да се упишем на студије и бавим послом који ће све моје жеље и остварити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.