Aнђела Јовановић: Смех највећа драж снимања

Глумачки посао је захтеван. Тражи много одрицања, рада, али има и своје дражи. То је пре свега гомила смеха, коју са собом носи. Снимање у дивној Бањалуци, за мене ће остати у посебно лепом сећању. Упознала сам многе гостољубиве људе, јела најбољи бањалучки ћевап, боравила сам и у Требињу, које је место из бајке.

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" млада глумица Aнђела Јовановић, кћерка познатог глумачког пара Драгана Јовановића и Бранке Пујић, која је играла у филму "Здухач значи авантура", који се снимао највећим дијелом у Републици Српској, али и Србији.

- Све сцене сам имала у природи, која је нетакнута и прелепа и стварно сам уживала. Наравно, опет сам радила са мојом старом екипом Вујадином, Јелисаветом, Мирком, Кети и осталим драгим људима - каже Aнђела Јовановић.

* ГЛAС: Глумите једну од главних улога у серији "TNT" која се емитује на Радио-телевизији Републике Српске. Можете ли нам нешто више рећи о лику који тумачите? 

ЈОВAНОВИЋ: Мој лик се зове Ивана, такође је тинејџерка као и ја, јако је савесна, одговорна, паметна, непосредна и јако приземна девојка која проживљава разне проблеме са којима се свакодневно сусрећемо ми "млади". Она је заправо једна сасвим обично необична девојка. На снимању је била дивна атмосфера и сви смо ми били једна велика породица. Ја сам била најмлађа па су ме сви пазили и мазили и сви ти људи су ми много драги. Сличних смо година, тако да смо се, да се тако изразим, "капирали".

* ГЛAС: Можете ли нам препричати неке анегдоте са снимања серије?

ЈОВAНОВИЋ: Било их је заиста много. Пошто смо пропустили два дана снимања, јер се нисмо могли сви уклопити, један дан смо морали све то надокнадити, па смо снимали 23 сата и све, наравно, сцена за сценом. После неких 20 сати сви смо већ превазишли умор и постали смо хистерични. Тада је требало да снимамо кратку сцену Никола Ракочевић, Павле Јеринић и ја. Сви смо имали по две кратке реплике, међутим, умор је узео маха и онда прво нико није могао да се сети текста, а онда кад смо коначно научили те две реплике, следећа два сата нисмо могли да снимимо сцену јер смо ланчано сви почели да се кикоћемо. Прво наравно ја, па Никола, Павле, онда камерман, тонац и на крају цела екипа. Морали смо да обуставимо снимање. То је нешто што ћу увек памтити као један од најбољих тренутака на снимању, јер је то заправо оно што овај посао представља. Рад, рад, рад и пуно смеха.

* ГЛAС: Колико је олакшавајућа или отежавајућа околност што потичете из глумачке породице? Колико сте из искуства родитеља научили?

ЈОВAНОВИЋ: Предност је та што ја јако ценим и поштујем моје родитеље као уметнике и они су ми показали једну димензију тог посла коју људи са стране тешко виде. Научили су ме да је глума игра која траје заувек, научили су ме да се не изгубим и не посрнем за неки лажним вредностима, него да останем доследна оним стварима које су заправо најбитније и које се не могу купити парама или славом, а то је породица, права пријатељства, љубав и уметност. О манама не желим да причам, јер су мане једино зли језици које ја не могу да чујем.

* ГЛAС: Радите ли на неким новим пројектима? Хоће ли публика моћи ускоро да вас види у некој новој улози?

ЈОВAНОВИЋ: Радим на пројекту званом Факултет драмских уметности. Ове године сам уписала глуму у Београду и то је за сада пројекат којим ћу се сигурно бавити следеће четири године. У међувремену наравно да се надам да ће бити неких аранжмана. Надам се раду у позоришту, јер сматрам да је то посебна врста уметности и волела бих да се опробам у томе.

Прва улога

* ГЛAС: Играли сте са оцем, Драганом Јовановићем, у серији "Мој рођак са села". Какав значај за вас има та улога?

ЈОВAНОВИЋ: То је моја прва улога и има највећи значај за мене, јер сам ту први пут окусила све то, тај рингишпил. И има огроман значај, јер сам имала велику трему да играм са татом, који је велики критичар, а и тата ми је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.