Anđela Jovanović: Smeh najveća draž snimanja

Glumački posao je zahtevan. Traži mnogo odricanja, rada, ali ima i svoje draži. To je pre svega gomila smeha, koju sa sobom nosi. Snimanje u divnoj Banjaluci, za mene će ostati u posebno lepom sećanju. Upoznala sam mnoge gostoljubive ljude, jela najbolji banjalučki ćevap, boravila sam i u Trebinju, koje je mesto iz bajke.

Rekla je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" mlada glumica Anđela Jovanović, kćerka poznatog glumačkog para Dragana Jovanovića i Branke Pujić, koja je igrala u filmu "Zduhač znači avantura", koji se snimao najvećim dijelom u Republici Srpskoj, ali i Srbiji.

- Sve scene sam imala u prirodi, koja je netaknuta i prelepa i stvarno sam uživala. Naravno, opet sam radila sa mojom starom ekipom Vujadinom, Jelisavetom, Mirkom, Keti i ostalim dragim ljudima - kaže Anđela Jovanović.

* GLAS: Glumite jednu od glavnih uloga u seriji "TNT" koja se emituje na Radio-televiziji Republike Srpske. Možete li nam nešto više reći o liku koji tumačite? 

JOVANOVIĆ: Moj lik se zove Ivana, takođe je tinejdžerka kao i ja, jako je savesna, odgovorna, pametna, neposredna i jako prizemna devojka koja proživljava razne probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo mi "mladi". Ona je zapravo jedna sasvim obično neobična devojka. Na snimanju je bila divna atmosfera i svi smo mi bili jedna velika porodica. Ja sam bila najmlađa pa su me svi pazili i mazili i svi ti ljudi su mi mnogo dragi. Sličnih smo godina, tako da smo se, da se tako izrazim, "kapirali".

* GLAS: Možete li nam prepričati neke anegdote sa snimanja serije?

JOVANOVIĆ: Bilo ih je zaista mnogo. Pošto smo propustili dva dana snimanja, jer se nismo mogli svi uklopiti, jedan dan smo morali sve to nadoknaditi, pa smo snimali 23 sata i sve, naravno, scena za scenom. Posle nekih 20 sati svi smo već prevazišli umor i postali smo histerični. Tada je trebalo da snimamo kratku scenu Nikola Rakočević, Pavle Jerinić i ja. Svi smo imali po dve kratke replike, međutim, umor je uzeo maha i onda prvo niko nije mogao da se seti teksta, a onda kad smo konačno naučili te dve replike, sledeća dva sata nismo mogli da snimimo scenu jer smo lančano svi počeli da se kikoćemo. Prvo naravno ja, pa Nikola, Pavle, onda kamerman, tonac i na kraju cela ekipa. Morali smo da obustavimo snimanje. To je nešto što ću uvek pamtiti kao jedan od najboljih trenutaka na snimanju, jer je to zapravo ono što ovaj posao predstavlja. Rad, rad, rad i puno smeha.

* GLAS: Koliko je olakšavajuća ili otežavajuća okolnost što potičete iz glumačke porodice? Koliko ste iz iskustva roditelja naučili?

JOVANOVIĆ: Prednost je ta što ja jako cenim i poštujem moje roditelje kao umetnike i oni su mi pokazali jednu dimenziju tog posla koju ljudi sa strane teško vide. Naučili su me da je gluma igra koja traje zauvek, naučili su me da se ne izgubim i ne posrnem za neki lažnim vrednostima, nego da ostanem dosledna onim stvarima koje su zapravo najbitnije i koje se ne mogu kupiti parama ili slavom, a to je porodica, prava prijateljstva, ljubav i umetnost. O manama ne želim da pričam, jer su mane jedino zli jezici koje ja ne mogu da čujem.

* GLAS: Radite li na nekim novim projektima? Hoće li publika moći uskoro da vas vidi u nekoj novoj ulozi?

JOVANOVIĆ: Radim na projektu zvanom Fakultet dramskih umetnosti. Ove godine sam upisala glumu u Beogradu i to je za sada projekat kojim ću se sigurno baviti sledeće četiri godine. U međuvremenu naravno da se nadam da će biti nekih aranžmana. Nadam se radu u pozorištu, jer smatram da je to posebna vrsta umetnosti i volela bih da se oprobam u tome.

Prva uloga

* GLAS: Igrali ste sa ocem, Draganom Jovanovićem, u seriji "Moj rođak sa sela". Kakav značaj za vas ima ta uloga?

JOVANOVIĆ: To je moja prva uloga i ima najveći značaj za mene, jer sam tu prvi put okusila sve to, taj ringišpil. I ima ogroman značaj, jer sam imala veliku tremu da igram sa tatom, koji je veliki kritičar, a i tata mi je.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.