Aна Томовић: Ход по чаробним стазама

Александра Рајковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Aна Томовић: Ход по чаробним стазама

Награде су ми важне утолико што је то знак да сам на добром путу. Моја прва награда била је за прву професионалну режију и сећам се колико ми је она тада самопоуздања улила.

 После сваке добре представе постоји обавеза да се следећи пут буде још бољи, али тај захтев је пре свега интиман. Битно је, у суштини, увек пред себе постављати велике изазове, јер тада су и уметничка постигнућа већа - рекла је за "Глас Српске" београдска редитељка Aна Томовић, која је награђена на "Стеријином позорју" за режију представе Милене Марковић "Брод за лутке".   

* ГЛAС: Чиме сте се водили радећи на представи "Брод за лутке" и шта сте хтјели да пренесете публици?

ТОМОВИЋ: У раду на представи "Брод за лутке" пре свега ми је било значајно то што нисам имала јасан план где желим да стигнем, већ сам се упустила у путовање. У доживљају тог комада је код мене истовремено постојао осећај и извесности и велике неизвесности. То није једноставна ситуација за редитеља, али је истовремено и најузбудљивија, зато што јако инспирише и наводи на право трагање. Текст се на веома поетичан и суров начин, кроз дијалог са различитим бајкама, бави судбином једне жене уметнице, једне посебне жене коју, међутим, сви можемо да препознамо у нама. Она, попут великих јунака, хода сопственом стазом, далеко од оних утабаних, сигурних друштвених и трага за својим идентитетом и смислом свог бића. У овој снажној драми Милене Марковић садржана је сва лепота и трагика истинског трагалачког духа, она има истовремено застрашујуће, али и чаробне слике и представља неку врсту интимне исповести саме списатељице. За мене је она такође представљала интимно суочавање са самом собом.  

* ГЛAС: Како видите позоришну сцену у Србији данас? Колико се уопште разликује театарски живот у Београду и осталим градовима Србије?

ТОМОВИЋ: Београд има најживљи театарски живот, највећи број позоришта и највећу позоришну продукцију, али ми се чини да Нови Сад често предњачи у другом смислу. Српско народно позориште у Новом Саду се често осмељује на веће изазове и има добро међународно умрежавање. Позоришни живот у Војводини такође је веома развијен и има низ значајних позоришта као што су сомборско и суботичко. 

* ГЛAС: Какав сте задатак себи дали када сте одлучили да ћете се бавити режијом?

ТОМОВИЋ: На почетку нисам постављала никакве задатке, јер бављење позориштем је за мене нека врста нужности, начина да остварим дијалог са собом и спољним светом. Сада бих већ могла пред себе да поставим неке задатке, а то је да, пре свега, истрајем на свом путу у добром психофизичком здрављу, јер овај посао носи са собом пуно стреса.  

* ГЛAС: Посматрајући позоришну публику, какав утисак стичете о њој? Да ли људи данас у Београду долазе у позориште да се забаве или да погледају комаде који се тичу наше стварности?

ТОМОВИЋ: Те две ствари у позоришту не искључују једна другу. Могуће је направити представе које ће говорити о стварности и бити забавне, али без обзира на све то, обавеза позоришта и свих који се њиме баве је да задрже  критичност према стварности. Представа "Случај Воцек – Хинкеман" коју сам радила почетком ове године у Битеф театру (у Београду) управо нас је суочила са том дилемом о приступу публици. Представа се бави положајем ратних војних инвалида и ветерана у Србији данас и односу друштва према њима, али је за нас било битно да, и поред тако тешке теме која многе људе може да одбије, направимо снажну и узбудљиву представу која ће пре свега успоставити дијалог са публиком, забавити је и запитати.  

* ГЛAС: Да ли сте упућени у ситуацију која влада у позориштима у региону?

ТОМОВИЋ: Делимично, али недовољно. Планирам да то променим. Жеља ми је да почнем више да се крећем и да радим у региону, јер мислим да је за плодан позоришни живот неопходно стално умрежавање и размена.

Текстови

* ГЛAС: Имате ли неке посебне жеље када су у питању представе, комад који бисте жељели да режирате у будућности?

ТОМОВИЋ: Волела бих да радим још неке комаде Милене Марковић, јер ме њен позоришни језик снажно инспирише. Милена Марковић ми је и омиљени драмски писац.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.