Aна Радмиловић Снага Зорановог залагања за лаж

Књига "Залажем се за лаж", Aне Радмиловић, која је добила наслов по реченици доајена југословенског глумишта Зорана Радмиловића изнесеног у једном давнашњем интервјуу, изазвала је огромно интересовање зворничке књижевне публике гдје је недавно промовисана.

- Ја се залажем за лаж. Јер, театар јесте лаж. И останимо при томе - рекао је 1981. године истакнути глумац Зоран Радмиловић, чије позоришне, филмске реплике многобројна публика и данас понавља, 26 година послије његове смрти.

* ГЛAС: Како је настала књига "Залажем се за лаж"?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Ја сам само приређивач који се није петљао много у садржај, осим у оној мери у којој су то ствари Зорана Радмиловића, а које сам бирала као мени најдраже. Он је пуно писао, љубавне и политичке песме, приче, фикције, водио разне дневнике, а у књизи имају и неки мени најинтересантнији интервјуи. Његово "Залажем се за лаж" односило се на театар, а ја сам себи дозволила да будем мало двосмислена, тај наслов добија на једној другој димензији у овом садашњем времену.

* ГЛAС: Рекли сте да је књига написана на Косову гдје сте радили као новинар?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Док сам била на Косову, у ствари, највише сам читала то што је он написао, јер је то добило другу димензију, не само као нешто татино где читајући нешто себи и надокнађујем, него сам га читала као некога ко је озбиљан интелектуалац и чије ми речи у том тренутку помажу. Те Зоранове писаније су ми биле окрепљујуће, па и саветодавне, враћале су ме у неки свет који је био нормалан. Читајући један интервју из 1965. године, када су се сви клели у комунизам и КПЈ, ја сам схватила коју је он димензију храбрости и озбиљности имао када је на питање чему се нада одговорио "да се вратим у Сопоћане, Рашкој, на извор", а да му је омиљена слика "Успење Богородице у манастиру Сопоћани", што је у то време било равно скандалу.

* ГЛAС: Да ли је тачно да је Зоран Радмиловић често био сам, као неко ко из ината неће као сви остали?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Вероватно има и тога, отац му је био полу Немац, који је био у српској војсци и који никада није ушао у партију и у васпитању Зорана био је део тога. Он је схватао шта значе Сопоћани и свакако да то није било терање ината. Често је ишао на Косово и критикујући неке позоришне тенденције, београдске уметнике слао је да иду на Косово. То је било врло политички ангажовано, као и све што је он радио. То се види и у филму о њему. Намерно сам позвала људе које иначе јавност не везује за Зорана, да причају о њему, јер та политичка ангажованост од почетка до краја која је била мање или више наметљива, мање или више духовита, у ствари, била је озбиљна.

* ГЛAС: Кажу да је нерадо давао интервјуе?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Био је ужасно ћутљив, нама је у кућу долазило јако мало људи, јер је он био потпуно затворен. До њега се није могло лако доћи. Сећам се неки лист је позивао глумце на снимања са породицом, на шта је он рекао да не долази у обзир да сликају стан, мајку и мене.

* ГЛAС: Како сте га Ви доживљавали као глумца?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Мислила сам да су сви глумци и да су сви познати, а његову величину и снагу схватила сам тек у Гимназији. Била сам мала љута, јер није хтео да носи одело и кравату, а ја сам видела у неким кућама својих другарица њихове очеве у оделима, али није ме вермао ни два посто. Највише је волио да носи тренерку. И зелени баде мантил из којег у кући није излазио, памтим га у томе и како кад неко позвони каже "нисам ту, нисам ту".

* ГЛAС: Како данас гледате на Зоранове серије, филмове, представе?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Он је умро прерано, имао је само 52 и по године. Размишљајући о њему све више ми се чини да је он неко ко није имао ни где, ни са ким, ни на који начин, да подели све оно што је носио са собом. То се види и из тога шта је он писао. Када ми неко на основу књиге каже да је он био мрачан, ја кажем да је он био озбиљан. До краја живота много је учио. Волео је језике, нама је кућа пуна речника, много је знао, имамо завидну библиотеку у стану са његовом разноразном литературом.

* ГЛAС: Да ли је било коментара о Зорану или неких поступака који су вас повредили?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Наравно да је тога било, али памтим више оне добронамерне. Било је и разних спекулација, али мислим да се с тим суочава свака кућа која има познато презиме.

* ГЛAС: Већ припремате другу књигу о Зорану Радмиловићу. О чему се ради?

РAДМИЛОВИЋЕВA: До почетка септембра појавиће се књига под називом "Кад је свет имао бркове", садржаће кратке приче којих се сећам, а које су везане за наш однос и немају везе са њим као глумцем, већ је то виђење њега очима његовог детета.

Снимања

* ГЛAС: Да ли Вас је отац водио на снимања?

РAДМИЛОВИЋЕВA: Једном је дозволио да ме убаце у неки филм који се снимао у Дубровнику и после тога више никад, говорио је да нема шта ту дете да ради, шта ће деца на телевизији, чак и шта ће жене на телевизији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.