Фото: Aна Недељковић: Ружичасти трагови знак опасности
Кич је опасан, глупост је опасна, као и ублажавање и улепшавање чињеничног стања.
Маса, гомила, руља, колективна свест - то су све јако опасне ствари. Тако на демократским изборима, на пример, гомила дивних, неутралних, финих, невидљивих људи изађе, убаци папирић у кутију, врати се кући да гледа телевизију и онда све оде до ђавола.
Ово је за “Глас Српске” рекла академска сликарка из Београда Aна Недељковић, која се ово љето представила изложбом “Нико се не плаши зечева” у београдској Галерији “Ремонт”.
* ГЛAС: Да ли је изложба “Нико се не плаши зечева” својеврсни наставак ликовне серије о “Злој девојчици” којом сте се бавили раније ?
НЕДЕЉКОВИЋ: Да. Зла девојчица - односно, будимо реални, у питању су стотине и хиљаде Злих девојчица и тај број и даље убрзано расте - наставља да живи у мрачном свету савремене уметности. На овој изложби, где је галерија претворена у симулацију лабораторије, Зле девојчице представљене су у тренутку креирања нове врсте, коју стварају из забаве. У питању су “Розе Зечеви Без Мозга”, бесконачно глупи и неспособни да раде било шта, осим да се бесциљно вуку унаоколо остављајући за собом ружичасте трагове.
* ГЛAС: “Зла девојчица” је еволуирала од цртежа до 3Д модела. Такође, она се мултиплицира. Шта “Зла девојчица” у ствари представља?
НЕДЕЉКОВИЋ: Зла девојчица је идеално биће. Са својим језивим зубима, смеје се без обзира на то шта јој се дешава. Она носи војну униформу са мини-сукњом и длакавим ногама, на једној нози има ципелу на штиклу, а на другој гусеницу од тенка. Размножава се неконтролисаном брзином, копира, клонира, представљајући врсту визуелног вируса. Напада све шта се нађе пред њом, покушавајући да, прављењем потпуног хаоса од датог садржаја, укаже на неке од “ситних несавршености”.
* ГЛAС: Како је “Зла девојчица” завршила у књизи о сексуалности у западној умјетности?
НЕДЕЉКОВИЋ: Она се заиста у почетку стидела. Aли, сви амбициозни карактери кад-тад се скину у јавности. Она је случајно налетела на књигу “Сексуалност у западној уметности”, која представља типичан пример прегледа неке теме кроз историју уметности, на већ много пута од стране феминистичких теорија критикован начин. Она је једноставно морала да нападне ту књигу и да стављајући своје голо - и не баш 90-60-90 савршено - тело уместо познатих примера историје уметности, испроба себе као нови универзални канон лепоте.
Aна Недељковић је рођена 1978. године у Београду. Студирала је физику од 1997. до 2001. године. Дипломирала је сликарство 2001. на Факултету ликовних уметности у Београду, гдје завршава прву годину докторских студија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.