Ana Nedeljković: Ružičasti tragovi znak opasnosti

Kič je opasan, glupost je opasna, kao i ublažavanje i ulepšavanje činjeničnog stanja.

Masa, gomila, rulja, kolektivna svest - to su sve jako opasne stvari. Tako na demokratskim izborima, na primer, gomila divnih, neutralnih, finih, nevidljivih ljudi izađe, ubaci papirić u kutiju, vrati se kući da gleda televiziju i onda sve ode do đavola.

Ovo je za “Glas Srpske” rekla akademska slikarka iz Beograda Ana Nedeljković, koja se ovo ljeto predstavila izložbom “Niko se ne plaši zečeva” u beogradskoj Galeriji “Remont”.

* GLAS: Da li je izložba “Niko se ne plaši zečeva” svojevrsni nastavak likovne serije o “Zloj devojčici” kojom ste se bavili ranije ?

NEDELjKOVIĆ: Da. Zla devojčica - odnosno, budimo realni, u pitanju su stotine i hiljade Zlih devojčica i taj broj i dalje ubrzano raste - nastavlja da živi u mračnom svetu savremene umetnosti. Na ovoj izložbi, gde je galerija pretvorena u simulaciju laboratorije, Zle devojčice predstavljene su u trenutku kreiranja nove vrste, koju stvaraju iz zabave. U pitanju su “Roze Zečevi Bez Mozga”, beskonačno glupi i nesposobni da rade bilo šta, osim da se besciljno vuku unaokolo ostavljajući za sobom ružičaste tragove.

* GLAS: “Zla devojčica” je evoluirala od crteža do 3D modela. Takođe, ona se multiplicira. Šta “Zla devojčica” u stvari predstavlja?

NEDELjKOVIĆ: Zla devojčica je idealno biće. Sa svojim jezivim zubima, smeje se bez obzira na to šta joj se dešava. Ona nosi vojnu uniformu sa mini-suknjom i dlakavim nogama, na jednoj nozi ima cipelu na štiklu, a na drugoj gusenicu od tenka. Razmnožava se nekontrolisanom brzinom, kopira, klonira, predstavljajući vrstu vizuelnog virusa. Napada sve šta se nađe pred njom, pokušavajući da, pravljenjem potpunog haosa od datog sadržaja, ukaže na neke od “sitnih nesavršenosti”.

* GLAS: Kako je “Zla devojčica” završila u knjizi o seksualnosti u zapadnoj umjetnosti?

NEDELjKOVIĆ: Ona se zaista u početku stidela. Ali, svi ambiciozni karakteri kad-tad se skinu u javnosti. Ona je slučajno naletela na knjigu “Seksualnost u zapadnoj umetnosti”, koja predstavlja tipičan primer pregleda neke teme kroz istoriju umetnosti, na već mnogo puta od strane feminističkih teorija kritikovan način. Ona je jednostavno morala da napadne tu knjigu i da stavljajući svoje golo - i ne baš 90-60-90 savršeno - telo umesto poznatih primera istorije umetnosti, isproba sebe kao novi univerzalni kanon lepote.

Doktorat

Ana Nedeljković je rođena 1978. godine u Beogradu. Studirala je fiziku od 1997. do 2001. godine. Diplomirala je slikarstvo 2001. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gdje završava prvu godinu doktorskih studija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.