Aна Франић: Филм доноси лепе снове

Желела сам да се бавим глумом због неких својих узора, а не због тога да би свако у најмањем селу знао за мене. Позориште је нешто што ми се свакодневно дешава, а филм је као сан.

С времена на време волим да "сањам" филм, а то заиста доноси лепе снове. Публика ме највише препознаје по ликовима из серија. Мада, дешавало се да ми људи прилазе на улици и кажу да им се допала моја улога у филму "На лепом плавом Дунаву". За глумца је погубно ако се определи само за позориште или филм, јер је најбоље да ради обоје - рекла је за "Глас Српске" београдска глумица Aна Франић, која је једнако позната позоришној и телевизијској публици.

ГЛAС: Глумите у представи "Генерална проба самоубиства" Душана Ковачевића, за коју се у Београду тражи карта више. Како сте се пронашли у причи у којој тумачите два лика?

ФРAНИЋ: Када је нешто добро написано, немате проблем да играте ни десет ликова у једној представи. Што се тиче представе "Генерална проба самоубиства" имала сам већи проблем који се односио на целу улогу. Реч је о томе да у већини драмских текстова женски ликови немају довољно простора и често су мање заступљени. Бранислав Лечић, Бранимир Брстина и Јанош Тот, који глуме у овом комаду, водили су целу причу. Ствари су тако постављене да све што сам ја започињала, они су завршавали. Моја улога је најмање комична у овој представи и није писана да буде смијешна. Морала сам да нађем свој простор и да га освојим на себи својствен начин. Девојка коју глумим, као и Рибар (Јанош Тот) представљају ликове који пливају у свим водама и временима. Они су као мачке које, када их баците са петнаестог спрата, опет спретно скоче. Њих двоје су спремни да мало пређу границе и направе компромис. То је слика људи који успевају да опстану у нашем времену. Са једне стране, могу да кажем да сам у овој представи "икебана". Три глумца су водила причу, а ја сам је, условно речено, улепшала.

* ГЛAС: Глумећи Наталију у серији "Улица липа" допрли сте до шире публике. Чиме Вас је освојила и привукла ова улога?

ФРAНИЋ: Пошто ту серију посматрам као члан глумачке екипе, имам и замерке и похвале. Ипак, то је једна лепа серија и битно се разликује од понуде неких других телевизијских пројеката. Одређене серије су окренуте најнижим поривима и укусима публике. Као да више не знамо да направимо прави филм или серију који ће задовољити неке критеријуме, а опет бити омиљени и гледани. Мислим је "Улица липа" то успела. Ту је окупљена одлична глумачка екипа, а и улоге су добро написане. Имамо ликове са различитим проблемима, али редитељ Мирослав Лекић је одлично водио целу екипу. Нисмо нигде уплели дневну политику и свакодневне прљавштине којих смо сви сити. Приказали смо живот који се води у једној београдској згради, иако су нам неки говорили да је то чак мало бајковито. Убеђена сам да такви људи и зграде постоје око нас, само што смо у последње време навикли да гледамо само негативне ствари. Главно је да се ова серија није претворила у патетисање. Лично ме највише освојила прича о лепом и умивеном граду, а Наталија је различита од свих ликова које сам раније радила.  

* ГЛAС: Каријеру Вам је обиљежила и улога Саше у филму "Диши дубоко". Да ли би људи на Балкану били срећнији да се воде реченицом из филма "да треба више да комуницирају и говоре истину"?

ФРAНИЋ: Тај филм је генерално показатељ ситуације која влада код нас. Дигла се велика бука око тог филма, да би публика после првог гледања рекла: "Па добро, није ово ништа страшно." Желели смо да укажемо на појаве око нас, али нисмо осуђивали нити промовисали хомосексуализам. Хтели смо да скренемо пажњу на однос родитеља и деце и уопште на важност разговора међу људима.                        

Награде

- Награде су глумцу битне, па чак када их добије и са 50 година радног стажа. Оне посебно радују младог глумца. Треба их правилно разумети као једну лепу последицу успешног рада и знак да сте на правом путу - каже Aна Франић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.