Ana Franić: Film donosi lepe snove

Želela sam da se bavim glumom zbog nekih svojih uzora, a ne zbog toga da bi svako u najmanjem selu znao za mene. Pozorište je nešto što mi se svakodnevno dešava, a film je kao san.

S vremena na vreme volim da "sanjam" film, a to zaista donosi lepe snove. Publika me najviše prepoznaje po likovima iz serija. Mada, dešavalo se da mi ljudi prilaze na ulici i kažu da im se dopala moja uloga u filmu "Na lepom plavom Dunavu". Za glumca je pogubno ako se opredeli samo za pozorište ili film, jer je najbolje da radi oboje - rekla je za "Glas Srpske" beogradska glumica Ana Franić, koja je jednako poznata pozorišnoj i televizijskoj publici.

GLAS: Glumite u predstavi "Generalna proba samoubistva" Dušana Kovačevića, za koju se u Beogradu traži karta više. Kako ste se pronašli u priči u kojoj tumačite dva lika?

FRANIĆ: Kada je nešto dobro napisano, nemate problem da igrate ni deset likova u jednoj predstavi. Što se tiče predstave "Generalna proba samoubistva" imala sam veći problem koji se odnosio na celu ulogu. Reč je o tome da u većini dramskih tekstova ženski likovi nemaju dovoljno prostora i često su manje zastupljeni. Branislav Lečić, Branimir Brstina i Janoš Tot, koji glume u ovom komadu, vodili su celu priču. Stvari su tako postavljene da sve što sam ja započinjala, oni su završavali. Moja uloga je najmanje komična u ovoj predstavi i nije pisana da bude smiješna. Morala sam da nađem svoj prostor i da ga osvojim na sebi svojstven način. Devojka koju glumim, kao i Ribar (Janoš Tot) predstavljaju likove koji plivaju u svim vodama i vremenima. Oni su kao mačke koje, kada ih bacite sa petnaestog sprata, opet spretno skoče. Njih dvoje su spremni da malo pređu granice i naprave kompromis. To je slika ljudi koji uspevaju da opstanu u našem vremenu. Sa jedne strane, mogu da kažem da sam u ovoj predstavi "ikebana". Tri glumca su vodila priču, a ja sam je, uslovno rečeno, ulepšala.

* GLAS: Glumeći Nataliju u seriji "Ulica lipa" doprli ste do šire publike. Čime Vas je osvojila i privukla ova uloga?

FRANIĆ: Pošto tu seriju posmatram kao član glumačke ekipe, imam i zamerke i pohvale. Ipak, to je jedna lepa serija i bitno se razlikuje od ponude nekih drugih televizijskih projekata. Određene serije su okrenute najnižim porivima i ukusima publike. Kao da više ne znamo da napravimo pravi film ili seriju koji će zadovoljiti neke kriterijume, a opet biti omiljeni i gledani. Mislim je "Ulica lipa" to uspela. Tu je okupljena odlična glumačka ekipa, a i uloge su dobro napisane. Imamo likove sa različitim problemima, ali reditelj Miroslav Lekić je odlično vodio celu ekipu. Nismo nigde upleli dnevnu politiku i svakodnevne prljavštine kojih smo svi siti. Prikazali smo život koji se vodi u jednoj beogradskoj zgradi, iako su nam neki govorili da je to čak malo bajkovito. Ubeđena sam da takvi ljudi i zgrade postoje oko nas, samo što smo u poslednje vreme navikli da gledamo samo negativne stvari. Glavno je da se ova serija nije pretvorila u patetisanje. Lično me najviše osvojila priča o lepom i umivenom gradu, a Natalija je različita od svih likova koje sam ranije radila.  

* GLAS: Karijeru Vam je obilježila i uloga Saše u filmu "Diši duboko". Da li bi ljudi na Balkanu bili srećniji da se vode rečenicom iz filma "da treba više da komuniciraju i govore istinu"?

FRANIĆ: Taj film je generalno pokazatelj situacije koja vlada kod nas. Digla se velika buka oko tog filma, da bi publika posle prvog gledanja rekla: "Pa dobro, nije ovo ništa strašno." Želeli smo da ukažemo na pojave oko nas, ali nismo osuđivali niti promovisali homoseksualizam. Hteli smo da skrenemo pažnju na odnos roditelja i dece i uopšte na važnost razgovora među ljudima.                        

Nagrade

- Nagrade su glumcu bitne, pa čak kada ih dobije i sa 50 godina radnog staža. One posebno raduju mladog glumca. Treba ih pravilno razumeti kao jednu lepu posledicu uspešnog rada i znak da ste na pravom putu - kaže Ana Franić. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.