Aна Ђорђевић: Недостаје нам комедија

Позориште, да би опстало у трци са телевизијом и да би задржало публику, посеже за сензационализмом. Међутим, то је грешка, јер прави љубитељи позоришта беже од телевизије у театар. Aли, све полако почиње да се враћа на своје место - рекла је за "Глас Српске" млада позоришна редитељка из Београда Aна Ђорђевић, која режира представу "Тајни дневник Aдријана Мола" у Градском позоришту "Јазавац" у Бањој Луци.

Додала је да "све више, из године у годину, позориште ће почети да се враћа правим вредностима и чак можда успети да утиче на друге медије".

ГЛAС: Шта Вас је привукло да се одлучите за режију "Aдријана Мола" у "Јазавцу"?

ЂОРЂЕВИЋ: Сваком редитељу је циљ да ради квалитетну литературу. У хрпи модерних текстова, који су атрактивни само зато што су савремени, а имају много рупа, редитељ ће се увек пре определити за нешто што се зове класика. "Тајни дневник Aдријана Мола" је савремен, али је у литерарном смислу већ постао класика. Додатно ме мотивисало што сам се после дуже времена окренула слатким, наивним, духовитим проблемима одрастања. У последње време, како сам мало сазревала као редитељ, бавила сам се мало тежим и озбиљнијим темама. Ни ово нису небитне теме, али је стил представе такав да првенствено иде на комедијско. Недостајала ми је комедија, а представа се тематски ослања на оне сфере које сам од 20. године мало запоставила, прве љубави, како се свет посматра кроз очи тинејџера. То је освежавајуће, инспиративно и захвално је за рад, размаштавање.              

ГЛAС: Режирали сте "Швабицу" према приповијеци Лазе Лазаревића. Колико су данас позоришта запоставила квалитетне текстове?

ЂОРЂЕВИЋ: У готово свим београдским позориштима примат у односу на све остале текстове имају савремени домаћи текстови. На другом месту је савремени страни текст. То је у реду и треба неговати савремену драматургију. Aли, тиме се знатно снижава критеријум. Савремени домаћи текст, и ако је много лошији од класичног страног или домаћег, увек ће имати већу шансу да осване на репертоару. То почиње да гуши младе редитеље, јер немају могућност да бирају. Имала сам срећу да режирам искључиво класику, али сам доста текстова и одбила. Међутим, због тога сам платила одређену цену у смислу да сам многа врата себи затворила. Имала сам храброст да сам на почетку бирала шта ћу да режирам. Прва права већа прилика десила се са Данилом Кишом и романом "Башта, пепео" у Југословенском драмском позоришту. Они су имали слуха да не мора нужно млади редитељ да ради савремени текст и први су ми дозволили да режирам класику. Од тада се од мене ни не очекује ништа мање од тога. После тога је уследио Молијеров "Дон Жуан" у Битеф театру, па у "Радовићу" тинејџерска варијанта, али "Сирана де Бержерака". У Суботици сам режирала водвиљ "Шта је собар видео" Џоа Ортона. Круна целе фазе сазревања кроз класику је "Швабица", коју сам и драматизовала. Главни глумац из те представе, Радован Вујовић, добио је награду на "Стеријином позорју". Следећи пројекти су Гогољева "Женидба" у Сомбору и Достојевски у Југословенском драмском позоришту. Што се мене тиче, Достојевски је најбољи писац свих времена.

ГЛAС: Каква су Вам искуства са режирањем представа за најмлађу публику?  

ЂОРЂЕВИЋ: Све представе третирам исто, а режирала сам за децу у Београду, Скопљу, Бањој Луци. Морам да признам да је тешко радити такве комаде, не зато што је дечија публика најпробирљивија, него због односа глумаца. Често се глумци тада понашају као да раде нешто што је мање значајно. Нисам никада имала проблем да будем креативна у дечијим позориштима, али се увек осећало у ансамблима да глумци сматрају да могу много више.                                    

Сарадња са "Јазавцем"

- Обично се добри контакти праве случајно и преко пријатеља, будући да ми још нисмо средина у којој постоји развијен систем успостављања сарадње преко агената. Са екипом из "Јазавца" упознала ме београдска глумица Марина Воденичар, која је са њима сарађивала. Предлог да режирам "Тајни дневник Aдријана Мола" одмах ми се допао. Добила сам драматизацију бањолучког драматурга Марија Ћулума, која ме пријатно изненадила. Углавном сам се до сада сретала са младим драматурзима који не владају добро занатом - рекла је Aна Ђорђевић.     

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.