Ana Đorđević: Nedostaje nam komedija

Pozorište, da bi opstalo u trci sa televizijom i da bi zadržalo publiku, poseže za senzacionalizmom. Međutim, to je greška, jer pravi ljubitelji pozorišta beže od televizije u teatar. Ali, sve polako počinje da se vraća na svoje mesto - rekla je za "Glas Srpske" mlada pozorišna rediteljka iz Beograda Ana Đorđević, koja režira predstavu "Tajni dnevnik Adrijana Mola" u Gradskom pozorištu "Jazavac" u Banjoj Luci.

Dodala je da "sve više, iz godine u godinu, pozorište će početi da se vraća pravim vrednostima i čak možda uspeti da utiče na druge medije".

GLAS: Šta Vas je privuklo da se odlučite za režiju "Adrijana Mola" u "Jazavcu"?

ĐORĐEVIĆ: Svakom reditelju je cilj da radi kvalitetnu literaturu. U hrpi modernih tekstova, koji su atraktivni samo zato što su savremeni, a imaju mnogo rupa, reditelj će se uvek pre opredeliti za nešto što se zove klasika. "Tajni dnevnik Adrijana Mola" je savremen, ali je u literarnom smislu već postao klasika. Dodatno me motivisalo što sam se posle duže vremena okrenula slatkim, naivnim, duhovitim problemima odrastanja. U poslednje vreme, kako sam malo sazrevala kao reditelj, bavila sam se malo težim i ozbiljnijim temama. Ni ovo nisu nebitne teme, ali je stil predstave takav da prvenstveno ide na komedijsko. Nedostajala mi je komedija, a predstava se tematski oslanja na one sfere koje sam od 20. godine malo zapostavila, prve ljubavi, kako se svet posmatra kroz oči tinejdžera. To je osvežavajuće, inspirativno i zahvalno je za rad, razmaštavanje.              

GLAS: Režirali ste "Švabicu" prema pripovijeci Laze Lazarevića. Koliko su danas pozorišta zapostavila kvalitetne tekstove?

ĐORĐEVIĆ: U gotovo svim beogradskim pozorištima primat u odnosu na sve ostale tekstove imaju savremeni domaći tekstovi. Na drugom mestu je savremeni strani tekst. To je u redu i treba negovati savremenu dramaturgiju. Ali, time se znatno snižava kriterijum. Savremeni domaći tekst, i ako je mnogo lošiji od klasičnog stranog ili domaćeg, uvek će imati veću šansu da osvane na repertoaru. To počinje da guši mlade reditelje, jer nemaju mogućnost da biraju. Imala sam sreću da režiram isključivo klasiku, ali sam dosta tekstova i odbila. Međutim, zbog toga sam platila određenu cenu u smislu da sam mnoga vrata sebi zatvorila. Imala sam hrabrost da sam na početku birala šta ću da režiram. Prva prava veća prilika desila se sa Danilom Kišom i romanom "Bašta, pepeo" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Oni su imali sluha da ne mora nužno mladi reditelj da radi savremeni tekst i prvi su mi dozvolili da režiram klasiku. Od tada se od mene ni ne očekuje ništa manje od toga. Posle toga je usledio Molijerov "Don Žuan" u Bitef teatru, pa u "Radoviću" tinejdžerska varijanta, ali "Sirana de Beržeraka". U Subotici sam režirala vodvilj "Šta je sobar video" Džoa Ortona. Kruna cele faze sazrevanja kroz klasiku je "Švabica", koju sam i dramatizovala. Glavni glumac iz te predstave, Radovan Vujović, dobio je nagradu na "Sterijinom pozorju". Sledeći projekti su Gogoljeva "Ženidba" u Somboru i Dostojevski u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Što se mene tiče, Dostojevski je najbolji pisac svih vremena.

GLAS: Kakva su Vam iskustva sa režiranjem predstava za najmlađu publiku?  

ĐORĐEVIĆ: Sve predstave tretiram isto, a režirala sam za decu u Beogradu, Skoplju, Banjoj Luci. Moram da priznam da je teško raditi takve komade, ne zato što je dečija publika najprobirljivija, nego zbog odnosa glumaca. Često se glumci tada ponašaju kao da rade nešto što je manje značajno. Nisam nikada imala problem da budem kreativna u dečijim pozorištima, ali se uvek osećalo u ansamblima da glumci smatraju da mogu mnogo više.                                    

Saradnja sa "Jazavcem"

- Obično se dobri kontakti prave slučajno i preko prijatelja, budući da mi još nismo sredina u kojoj postoji razvijen sistem uspostavljanja saradnje preko agenata. Sa ekipom iz "Jazavca" upoznala me beogradska glumica Marina Vodeničar, koja je sa njima sarađivala. Predlog da režiram "Tajni dnevnik Adrijana Mola" odmah mi se dopao. Dobila sam dramatizaciju banjolučkog dramaturga Marija Ćuluma, koja me prijatno iznenadila. Uglavnom sam se do sada sretala sa mladim dramaturzima koji ne vladaju dobro zanatom - rekla je Ana Đorđević.     

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.